STUDIO-TEWHID

RESULULLAHOVO, A.S., PORIJEKLO 

Porijeklo Resulullaha, a.s., svrstano je u tri vremenska perioda. Prvi je dio priznat kao 
tacan od svih poznatih autora Sira. 

Tu se spominje porijeklo Resulullaha, a.s., do Adnana. Drugi dio vezan je za uzlaznu 
lozu porijekla Resuullaha, a.s., od Adnana pa do Ibrahima, a.s. Tu ima i nekih 
razmimoilazenja. Treci dio se odnosi na porijeklo vezano od Ibrahima, a.s., pa sve do 
Adema, a.s. U ovome posljednjem stepenu loze ima podataka kojima se ne moze sa 
sigumoscu vjerovati. 

PRVI STEPEN 

Muhammed ibn Abdullah ibn Abdil - Mutallib (ime mu je Sejbe), Ibn - Hasim (ime mu je 
'Amr) ibn - Abdu Menaf (ime mu je El - Mugire), Ibn - Kusajj (ime mu je Zejd), Ibn - Kilab, 
Ibn - Murre, Ibn - Ka'b, Ibn - Lu'ej, Ibn - Galib, Ibn - Fehr (nadimak mu je Kurejs i po njemu 
je pleme dobilo ime), Ibn - Malik, Ibn - Nedar (ime mu je Kajs), Ibn - Kinane, Ibn - Huzejme, 
Ibn - Mudrike (ime mu je 'Amir), Ibn - llijas, Ibn - Mudar, Ibn - Nezar, Ibn - Me'ad, Ibn - 
Adnan. 63 


DRUGI STEPEN 

Tu se ubraja uzlazna linija od Adnana, a Adnan je sin Edda ibn Humejsea, Ibn - Selaman, 
Ibn - Avs, Ibn - Bevz, Ibn - Haza', Ibn - Beldas, Ibn - Jeddaf, Ibn - Tabih, Ibn - Dzahim, Ibn 

- Nahis, Ibn - Mahijj, Ibn - 'Ijed, Ibn - 'Abkar, Ibn - 'Ubejd, Ibn Ed - Du'a, Ibn - Hamdan, Ibn 

- Senber, Ibn - Jesribi, Ibn - Jahzen, Ibn - Jelhan, Ibn - Er'avijj, Ibn - Ijed, Ibn - Dejsan, Ibn 

- 'Ajsar, Ibn - Efnad, Ibn - Ejham, Ibn - Maksar, Ibn - Nahis, Ibn - Zarih, Ibn - Semaj, Ibn - 
Mezijj, Ibn - 'Avda, Ibn -Aram, Ibn - Kajdar, Ibn - Ismail, Ibn - Ibrahim, a.s. 64 

TRECI STEPEN 

Uzlazno od Ibrahima, a.s., do Adema, a.s., i to: Ibrahim je sin Tariha (ime mu je Azer), 
Ibn - Nahur, Ibn - Saru' (ili Sarug), Ibn - Ra'u, Ibn - Falih, Ibn - 'Abir, Ibn - Salih, Ibn - 
Erfahsed, Ibn - Sam, Ibn - Nuh, a.s., Ibn - Lamik, Ibn - Mutevesleh, Ibn - Ahnuh (kaze se 
dajeon Idris, a.s.), Ibn-Jerid, Ibn - Mehlail, Ibn-Kajnan, Ibn-Anuse, Ibn-Sejs, Ibn - 
Adem, a.s. 65 



POSLANIKOVA PORODICA 

Porodica Resulullaha, a.s., poznataje pod imenom Hasimeijje, po njegovom djedu 
Hasimu bin Abdi Menafu. Stoga cemo nesto reci o porodici Hasimija. 

HASIM 

On je naslijedio brigu oko napajanja i ishrane hodocasnika od Beni Abdi Menafa. 
Ranije smo spomenuli da je doslo do pomirenja izmedu Abdi Menafa i Abdi - d - Dara, koji 
su medusobno podijelili polozaje. Hasim je bio ugledni Mekelija i prvi koji je hodocasnicima 
osigurao hranu (poparu - izdrobljeni hljeb). Njegovo ime je bilo Amr, a Hasim mu je nadimak 
koji je dobio zbog drobljenja hljeba za poparu. On je, takoder, prvi koji je odredio i zaveo 
u praksu zimsko i Ijetno putovanje Kurejsija u trgovinu. njegovoj dobroti i ostroumnosti 
govore i mnogi predislamski pjesnici. 



Bilo je interesantnih dogadaja vezanih za Hasima. 

On pripovijeda daje jedanput krenuo natrgovacko putovanje u Sam. Kad je dosao do 
Jesriba - Medine, ozeni se Selmom, kcerkom nekog Amra iz porodice Beni Adij bin Nedzdzara, 
pa ostade zivjeti kod nje. 

Odatle je ponovo krenuo u Sam, a ona je ostala trudna. Hasim umrije u Gazzi, gradu 
u Palestini, a Selma rodi Abdul - Muttaliba, 497. g. Dade mu ime Sejbe Sijedi, zbog sijedog 
cuperka s kojim se rodio. 66 

Selma je odgojila dijete u ocevoj kuci, u Medini. Za njega nije znala Hasimova obitelj 
iz Meke. Hasim je imao cetiri sina i pet kceri. Sinovi su mu: Esed, Ebu - Sajfi, Nadlet i 
Abdul - Muttalib, a kceri su: Es - Sifa, Halida, Daifa, Rukajja i Dzenneta. 67 

ABDUL - MUTTALIB 

Govorili smo daje opskrba hadzija vodom i hranom s Hasima presla na njegovog 
brata El - Muttaliba bin Abdi Menafa. Bio je od velikog ugleda, casti i vrijednosti u svom 
plemenu. Kurejsije su ga prozvali El - Fejjad - Darezljivi. Kad je postao Sejbe (kasnije 
Abdul - Muttalib), momak Hi jos stariji, saznao je za njega amidza El - Muttalib bin Abdi 
Menaf, te ode u Jesrib da ga trazi. Kad ga je nasao i vidio, zaplakao je, zagrlio ga i 
posadio ga na svoju devu. Momak je sisao i nije htio krenuti dok mu ne dozvoli majka. El 
- Muttalib je upita, a ona odbi da da sina amidzi. El - Muttalib joj rece: 

"On bi isao na imanje svoga oca, u Boziji hram!", pa mu majka dozvoli da krene. El - 
Muttalib je usao u Meku na devi, a za njegovim ledima je jahao momak. Ljudi su upirali 
prstom u mladica i govorili: 

"Ovo je rob - Abdul Muttalibov!" El - Muttalib im odgovori: 

"Sram vas bilo, ovo je sin moga brata Hasima!" Momak je zivio kod amidze do zrelosti. 
Negdje u to vrijeme El - Muttalib umrije u Redmanu, jednom mjestu u Jemenu. Sve njegove 
poslove naslijedi Abdul - Muttalib. Radio je u svom narodu ono sto su i njegovi preci radili. 
Stekao je veliki ugled i cast koju niko od njegovih predaka nije stekao. Bio je takav da ga 
je njegov narod silno zavolio. 68 

Poslije El - Muttalibove smrti u Jemenu, Nevfel je silom uzurpirao Abdul - Muttalibovo 
dvoriste. On se obrati Kurejsijama da mu pomognu, a oni odgovorise: "Ne zelimo ulaziti 
izmedu tebe i Nevfela, jer je on tvoj amidza." Abdul - Muttalib zato pozva u pomoc daidze 
iz Jesriba - Medine. U Meku krenu daidza mu Ebu - Sa'd bin Adij sa osamdeset konjanika. 
Na ulazu u Meku, doceka ga Abdul - Muttalib i rece: 

"Idemo kuci, daidza!" "Ne, tako mi Bogam dok se ne sretnem s Nevfelom!" Zatim 
krenu kuci Nevfelovoj. Medutim, on je sjedio uz Kabu s nekim dostojanstvenicima 


Kurejsijama. Ebu - Sa'd isuka sablju i povika: "Gospodara mi i Kabe, ako ne vratis zemlju 
Abdul - Muttalibu, ubit cu te ovom sabljom!" Nevfel odgovori: "Evo, vec sam mu vratio, 
njegovaje", - sto potvrdise i prisutni. Ebu - Sa'd odsjedi kod Abdul - Muttalibatri noci, zatim 
obavi umru i vrati se u Medinu. 

Nakon ovog dogadaja, Nevfel ibn Abdi Sems ibn Abdi Menaf sklopi savez sa Benu - 
Hasimijima. Kad je pleme Huzaat vidjelo pomoc koju je dobio Abdul - Muttalib od daidze 
Ebu - Sa'da iz plemena En - Nedzar, rekose: 

"Kako god ste ga vi rodili i mi smo ga rodili (jerje Abdul - Muttalibova majka iz plemena 
Huzaat), mi smo preci da mu pomognemo, nego vi." 

Stoga i oni krenuse u Meku i udose u Vijecnicu, pa sklopise savez s Beni - Hasimijama, 
a zatim s Beni - Abdi Semsom - Nevfelovim plemenom. Ovako ucvrscena veza izmedu 
plemena iz Medine i plemena iz Meke bit ce jedan od bitnih faktora za oslobadanje Meke, 
sto cemo kasnije saznati. 69 Vazno je spomenuti dva znacajna posla koja je Abdul - Muttalib 
uradio za Kabu, i to: 

Kopanje Zem - zem bunara i odbrana Kabe u bitki sa slonom. 70 

I - Abdul - Muttalibu je u snu naredeno da iskopa bunar Zem - zem, i pokazano mu je 
mjesto gdje da kopa. Kad je poceo kopati, naisao je na predmete koje su zakopali 
Dzerahime kada su bjezali iz Meke. Nasao je sablje, nakit, dva zlatna srndaca. Sabljama 
ukrasi vrata Kabe, na njih prikova zlatne srndace i sazida bunar i prostor oko bunara za 
hadzije. Kad se ukazao bunar Zem - zem, Kurejsije se posvadase s Abdul - Muttalibom, 
govoreci mu: "Hocemo da ucestvujemo stobom." A on odgovori: 

"Ne, ja sam odabran za ovaj posao." Oni ga nisu ostavili na miru sve dok ga ne 
izvedose na sud pred vraca iz Benu - Sa'da. Nisu se kuci ni vratili, a na putu naidose na 
znakove koji im pokazase da je Abdul - Muttalib u pravu. Tada se Abdul - Muttalib zavjetovao 
da ce ako mu Bog podari deset sinova, a on dozivi da porastu i da ga pomognu, zrtvovati 
jednoga kod Kabe. 

II - Namjesnik abesinskog vladara u Jemenu, Ebreha, posto vidje da Arapi hodocaste 
Kabu, sagradi veliku crkvu u San'i. Zelio je da hodocasnike skrene u San'u, umjesto u 
Meku. Kad je za ovaj dogadaj cuo neki covjek iz plemena Kenanet, ude nocu u tu crkvu i 
izmetom zaprlja njeno procelje. Sazna Ebreha za to, zestoko se naljuti, podize ogromnu 
vojsku od 60.000 ljudi i pode put Meke, da srusi Kabu. Za sebe odabra najveceg slona, 
kojega uzjaha i krenu ka Meki. Vojska je imala jos 9 Hi 13 slonova. Kad je stigao do mjesta 
Mugammesa, ulogori vojsku da se odmori i da se pripremi za ulazak u Meku. Kad su stigli 
u dolinu Manser, izmedu Muzadelife i Mine, slon zastade i leze. Nije mogao ustati da se 
priblizi Kabi. Prica se da su ga pokusavali dici na silu i nisu mogli. Medutim, kada bi ga 
povukli na koju drugu stranu, on bi odmah ustao. Dok su se Ebreha i njegova vojska 
natezali oko slona, Allah na njih posla ptice Eba - Bil "koje su na njih grumenje od gline 





pecene bacale, pa ih je On, Allah, kao Usee koje su crvi istocili ucinio." Ptice su izgledale 
cudno, kao da su balzamirane laste. Svaka je nosila po tri kamena: u kljunu jedan i dva u 
kandzama. Kad pogodi nekoga, ne moze proci, a da mu se ne pocne raspadati tijelo, te 
umre. Nisu svi Ebrehini vojnici bili pogodeni. Neki su poceli bjezati, ali ih je usput dosta 
nastradalo, pa ih je bilo rasutih na sve strane. 

Allah, dz.s., je Ebrahi poslao bolest od koje mu se pocese raspadati vrhovi prstiju i 
kada je stigao u San'u, bio je poput pileta. Tada mu sree otkaza i on umrije. 

Sto se tice Kurejsija u Meki, oni su se razbjezali po brdima, videci da u Meku nadire 
ogromna vojska. Tek kada je sva opasnost prosla, oni se sigurni vratise svojim kucama. 71 

Ovaj dogadaj zbio se u mjesecu muharremu, prije rodenja Muhammeda, a.s., na 
pedeset ili pedeset pet dana, sto odgovara kraju februara ili pocetku marta 571 . god. po 
kalendaru. Ovaj dogadaj - ocuvanje Kabe od rusenja - sigurno je Allahov dar koji je poklonio 
svome Poslaniku, a.s., i svojoj kuci - Bejtullahu, jer ako pogledamo Kudusi - serif, vidimo 
da su Allahovi neprijatelji - nevjernici zauzeli ovu kiblu, i pokorili muslimane, kao sto se 
desilo 587. g..p.n.e. sa Nabukodonosorom, zatim su kiblu (prva kibla u Kudusi - serifu) 
zauzeli Rimljani godine 70 - e po kalendaru. 

Medutim, Kabu i kiblu u Meki nisu zauzeli krscani, i pored toga sto su stanovnici Meke 
bili nevjernici. 

Za ovaj dogadaj u Meki ubrzo su cule ne samo susjedne zemlje vec i vodece civilizirane 
sile tog doba. Abesinci su imali jake veze s Rimljanima i Perzijancima. Ubrzo iza toga 
Perzijanci dodose u Jemen i pokorise ga. 

Ovaj dogadaj je, takoder, ukazao svijetu na svetost Bozije kuce i da je Meka mjesto 
koje je Allah, dz.s., odabrao za svetiste. Stoga, kada bi se neko od njenih stanovnika 
pojavio s misijom poslanstva, bila bi to sustina onoga sto je iziskivao ovaj dogadaj. I to bi 
bilo tumacenje skrivene mudrosti kojom je Allah pomagao musrike protiv krscana na 
neobican nacin. 

Abdul - Muttalib imao je deset sinova. To su: El - Haris, Ez - Zubejr, Ebu - Talib, 
Abdullah, Hamza, Ebu - Leheb, El - Gajdak, El - Mekum, Saffar i El - Abbas. 

U nekim knjigama navodi se jedanaest sinova, a jedanaesti je bio Kasem. U drugim je 
trinaest sinova pa dodaju jos Abdul - Ka'ba i Hudzlana, ali se zna sigurno za deset sinova. 
Kaze se zapravo da je 'Abdul Ka'be ustvari El - Mekum a Hadzel da je El - Gajdak, i da 
Abdul - Muttalib nije imao sina po imenu Kasem. Pored deset sinova imao je i sest kceri, 
to su: Ummul - Hakim, zvana El - Bejda, pa Burre, 'Atika, Safija, Erva i Umejma. 72 

Ill - Abdullah je Resulullahov, a.s., otac; Abdullahova majka je Fatima, kci Amr ibn Aiz 
ibn Umran bin Mahzum ibn Jekaza bin Merret. Abdullah je bio najljepse Abdul - Muttalibovo 
dijete i njemu najdraze. On je ta obecana "zrtva" ili taj kurban. Dogadaj kaze: 

Kad je Abdul - Muttalib dobio deset sinova i kad su oni malo poodrasli, okupi ih oko 




sebe i rece im za svoj zavjet. Oni mu se pokorise. On napisa njihova imena na strjelice i 
dade ih kaddahu - covjeku koji baca kocku. Prva strjelica bila je okrenuta na Abdullaha. 
Abdul - Muttalib ga uze i ponese ga kod Kabe da ga zakolje, ali mu Kurejsije ne dadose, kao 
ni njegove daidze, a ni njegov brat Ebu - Talib. Abdul - Muttalib rece: "Kako onda da ispunim 
svoj zavjet?" Nagovorise ga da ide kod vracare i da od nje zatrazi rjesenje. Ona mu naredi 
da baca strjelicu izmedu Abdullaha i deset deva. Ako izade na Abdullaha neka poveca za 
novih deset deva, i tako stalno, sve dok strjelica ne padne na deve i Bog ne bude zadovoljan. 
Ako padne na deve, onda ce njih zaklati kod Kabe. 

Tek kad je broj deva skocio nastotinu, strjelica je pala s Abdullaha na deve. Abdul - 
Muttalib ih je zaklao u otkup za svoga sina, a zatim ih je ostavio ne zabranjujuci ni ljudima 
ni zivotinjama da jedu njihovo meso. Do tada je krvarina kod Arapa bila deset deva, a 
poslije ovog dogadaja popela se na 1 00 deva, sto je i islam potvrdio. Pripovijeda se od 
Resulullaha, a.s., da kaze: "Ja sam potomakdviju zrtava!" (Ismaila i oca mu Abdullaha). 73 

Abdul - Muttalib odabere za zenu svome sinu Abdullahu, Aminu, kcer Vehba bin Abdi 
Menafa bin Abd Zehre bin Kilaba. Ona je u to vrijeme bila najljepsa i najcestitija djevojka 
u Kurejsija - i porijeklom i polozajem. Njen otac bio je poglavar porodice Zehra, poznate 
po porijeklu i casti. Abdullah se ozeni i poce zivot s Aminom u Meki. Nakon izvjesnog 
vremena otac ga posla u Medinu da nabavi za njih datula. On u Medini umrije. Neki kazu 
da je krenuo u Sam da trguje, pa je naisao na karavanu Kurejsija u Medini i tu odsjeo, jer 
je bio bolestan. U Medini je i umro. Zakopan je na groblju Nebige El - Dzadija. Umro je u 
dvadeset petoj godini zivota, a prije rodenja svoga sina Muhammeda, a.s., po misljenju 
vecine historicara. Ima i onih koji kazu da je Abdullah umro dva mjeseca nakon rodenja 
djeteta. 74 Kad je vijest o njegovoj smrti stigla u Meku, Amina ga je oplakala s najvecom 
tugom i zaloscu sto je izrazila i dirljivim stihovima. Sve sto je Abdullah ostavio iza sebe, 
bilo je pet deva, manje stado ovaca i abesinska robinja Berket, s nadimkom Ummu Ejmen, 
kojaje odgojila Resulullaha, a.s. 75 

priprema i obraboti
www.tewhid.ucoz.net

iz kniga ZAPECACENI 
DZENETSKI NAPITAK 

Autor: 
Safijurrahman el - Mubarekfuri