| Main » Articles » Sunnet |
TAČKA 1. الحمد لله الذي هدانا للإسلام ومن علينا به وأخرجنا في خير أمة فنسأله التوفيق لما يحب ويرضى والحفظ مما يكره ويسخط. اعلم أن الإسلام هو السنة والسنة هي الإسلام ولا يقوم أحدهما إلا بالآخر Hvala[1] Allahu, Uzvišenom, Koji nas je uputio u Islam i blagoslovio nas njime, i Koji nas je postavio u najbolji ummet. Molimo Njega Uzvišenog, da nam da, da se držimo onoga što On voli i sa čime je On zadovoljan, i da nas sačuva od onoga što On mrzi i od onoga našta je srdit! I znaj[2] da je Islam Sunnet i da je Sunnet Islam[3], i nijedno od ovoga dvoje ne može postojati bez onog drugog! ►● KOMENTAR ●◄ Autor (imam Berbehari), rahimehullah, je rekao: 'I znaj da je Islam Sunnet i da je Sunnet Islam' - Kako je ovo moguće? Ovo znači da je ispravni Islam - Sunnet, pa tako, onaj koji ostane čvrsto na Sunnetu i ostvari ga, zasigurno je ostvario Islam, a onaj koji odstupi od Sunneta i udalji se nalijevo ili nadesno, onda zasigurno nije uspio ispravno da primijeni Islam zbog tog odstupanja. Ali, znaj da je to odstupanje podijeljeno na dvije kategorije: 1. Potpuno odstupanje, a to je onda kada osoba uznevjeruje, i takvom se sudi da je izašao iz Islama u potpunosti. [1] Hamd u arapskom jeziku podrazumijeva zahvalu Allahu Uzvišeni na Njegovim osobinama tj. prelaznim osobinama (npr: kada se zahvališ Allahu sa Elhamdulillah, onda se ti zahvaljuješ na prelaznim osobinama od kojih imaš korist, dok je šukr (pohvala) nešto drugo, tj. pohvala Allaha Uzvišenog na Njegovim neprelaznim osobinama, kao npr. Allah Uzvišeni je Lijep, ali, ovo Svojstvo nije prelazno, međutim, kada te Allah Uzvišeni uputi u islam, onda od toga imaš direktnu korist i to se zove prelazno svojstvo od koje imaš korist. Zbog ovoga je došla zahvala od strane autora na početku ove knjige). [2] Znanje podrazumijeva čvrsto ubjeđenje i to je ono što Uzvišeni kaže: فَاعْلَمْ أَنَّهُ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ ''Znaj La ilahe illAllah'' - tj., da nema istinskog božanstva koje zaslužuje da se obožava osim Allah, i ovo znanje mora da bude sa čvrstim ubjeđenjem. [3] Danas postoje grupacije koje pokušavaju udariti, kako direktno, tako i indirektno na sunnet Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem, pa kažu: 'Ne treba nam sunnet, dovoljan nam je Kur’an' – ova sekta se zove Kur'anijun. Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, kaže: 'Onaj koji se okrene od moga Sunneta - nije od mene' (Buharija, Muslim i Nesai). Ebu Hurejre radijAllahu ‘anhu, prenosi da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Svi pripadnici moga ummeta će ući u Džennet, osim onih koji to odbiju! – upitaše: 'A ko to odbija?' - odgovori: 'Ko mi se pokori ući će u Džennet, a ko mi odbije pokornost - taj odbija!' (Buharija). Imam Zuhri (poznati tabbin, preselio 124 h.g.) kaže: 'Ljudi od znanja prije nas su govorili: 'Spas leži u držanju za Sunnet!' (Ed-Darimi u Sunnenu, br.96). Imam Malik kaže: 'Sunnet je kao Nuhova ‘alejhi selam, lađa. Ko se ukrca na nju spašen je, a onaj koji odbije udavit će se'. (Prenosi šejhul Islam Ibn Tejmijje u Medžmul fetawa, 4/57). 1. Djelimično odstupanje, to je onda kada osoba nije uznevjerovala, niti se smatra da je otpala ili napustila Islam. Međutim, njegov Islam je manjkav ovisno od veličine njegovog odstupanje, tj., da li je to odstupanje veliko ili malo? Šta je dokaz ovome što smo spomenuli? Dokaz je hadis o dijeljenju ummeta, i to je govor Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Jevreji su se podijelili na 71 skupinu, a kršćani su se podijelili na 72 skupine, i moj ummet će se podijeliti na 73 skupine, sve će one u Vatru, osim jedna!. Upitaše (ashabi): 'Ko su oni, o Allahov Poslaniče?' – misleći: koja je to jedna (skupina) i ko su ti ljudi koji će biti sačuvani od Vatre?. - 'On (sallAllahu ‘alejhi we sellem) odgovori:'Oni su na onome na čemu sam ja i moji ashabi!'. I znaj da prijetnja Džehennemskom Vatrom svim ovim skupinama ne znači da će sve one ostati u njoj vječno. Međutim, oni koji budu oprečni onome sa čime je Poslanik došao i onome na čemu su bili on i njegovi ashabi, onda, ako njegova oprečnost uzrokuje riddet (otpadništvo od Islama) i napuštanje Islama - onda će takav prebivati vječno u Vatri. A čija god oprečnost bude djelimiča i (zbog čega) i dalje ostane unutar kruga Islama - onda se takvom prijeti Džehennemskom Vatrom, ali, takav se nada onome čemu se nadaju sljedbenici tewhida, tj., tome da će izaći iz Vatre. I ovo je zbog onih vjerodostojnih hadisa koji se odnose na šefa'at (zauzimanje), to da će Allah izvaditi onoga koji preseli na tewhidu iz Džehennemske Vatre, ako bude posjedovao makar gorušicu imana. Međutim, koliki je vremenski period koliko će ova osoba ostati u Džehennemskoj Vatri? - Allah Uzvišeni najbolje zna koliko će to biti. Ali, ako je zabilježeno da će oni koji budu ušli u Džennet biti odgođeni od drugih za 40 godina[1], a neki (odgođeni) za period od 500 godina, a ovi su oni koji su spašeni od Vatre i koji će preći preko Sirata (mosta), onda, šta mislite za ove koji budu ušli u Vatru? Ovo bi bilo značenje izjave autora: 'Znaj, da je Islam Sunnet i da je Sunnet Islam'. Tako smo naučili iz ovoga što je prethodilo da je ispravni Islam - Sunnet; i Sunnet je - ispravni Islam, i da se nijedno od ovoga dvoje ne može uspostaviti bez onog drugog! (KRAJ KOMENTARA) TAČKA 2. فمن السنة لزوم الجماعة و من رغب غير الجماعة وفارقها فقد خلع ربقة الإسلام من عنقه وكان ضالا مضلا . Od Sunneta je da se čovjek drži džema'ata[2], i ko god želi nešto drugo mimo džema'ata i udalji se od njega - takav je sa svoga vrata skinuo ogrlicu Islama, i takav je u zabludi i druge odvodi u zabludu[3]. [1] Zabilježio Muslim (7388) preko ‘Abdullaha Ibn ‘Amra Ibn el-‘Asa. [2] Omer radijAllahu ‘anhu, prenosi da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Držite se džema’ata i klonite se razilaženja, šejtan nalazi osobu koja je sama, a udaljen je od dvojice. Onaj koji priželjkuje da bude u sredini Dženneta neka se drži džema’ata. Onaj kojeg njegovo dobro djelo obraduje, a loše rastuži - takav je vjernik'. (Ahmed 1/18, Tirmizi br.2165, Hakim 1/114, a šejh Albani kaže da je sahih u Sahiha, br.1116). Enes radijAllahu ‘anhu, prenosi da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Zaista su se sinovi Izraela podijelili na 71 skupinu, a moj će se ummet podijeliti na 73 skupine, sve će one u Vatru osim jedna od njih, a to je wel džema’a'. (Ibn Madže, br.3993, a šejh Albani kaže da je sahih). [3] Aludirajući na hadis: Ibn Abbas radijAllahu ‘anhu, prenosi da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, je rekao: 'Onaj koji vidi kod vladara ono što mu se ne sviđa neka bude strpljiv sa njim, jer onaj koji se odvoji od džema’ata, a potom preseli na tome - preseliće džahilijetskom smrću' - a u drugoj predaji: 'skinuo je ogrlicu Islama sa svoga vrata'. (Buharija, Muslim i Ahmed. A drugu predaju Tirmizi br.2867 i Ahmed 4/130. Uzeto iz Tahavijine Poslanice (379-382), pregledano od strane šejha Nasirudina Albanija. Autor kaže: 'Od Sunneta je da se čovjek drži džema’ata, i ko god želi nešto drugo mimo džema'ata' - značenje (ovoga) je: da ima odbojnost spram džema'ata i želi nešto drugo, '..i udalji se od njega - takav je sa svoga vrata skinuo ogrlicu Islama, i takav je u zabludi i druge odvodi u zabludu'. Našta ukazuje govor autora: 'Od Sunneta je da se čovjek drži džema’ata..' ? - Autor (imam Berbehari) je ukazao na (činjenicu) da onaj koji vjeruje u (dozvoljenost) pobune protiv onih na vlasti - a značenje džema'ata ovdje jeste džema'at muslimana, onih koji su pod jednom vlašću - pa, ako on vjeruje u dozvoljenost pobune, onda se smatra da se udaljio od Sunneta i odvojio od džema'ata, i takav je sa svoga vrata skinuo ogrlicu Islama i takav je u zabludi i druge odvodi u zabludu'. Šta je ova ogrlica? To je uže koje ima druga užad koja se granaju od njega, i na svakom užetu je čvor koji drži ovce zajedno. Zato, aqida u Islamu i jedinstvo ovoga ummeta zauzimaju status (kao) to uže. Pa, ko god ga skine - u smislu da skine ovo uže sa svoga vrata - onda je takav zasigurno ostavio pokoravanje, a onaj koji ostavi pokoravanje udaljio se od džema'ata i takav je u zabludi i druge odvodi u zabludu'. Na tebi je, o Allahov robe, da shvatiš da napuštanje pokornosti muslimanskom vođi – onome kome su ljudi dobrovoljno dali prisegu na vjernost ili ih je on nadvladao sabljom dok su mu se oni predali – onda, zasigurno, nije dozvoljeno u ovakvoj situaciji da se pobuniš protiv njega, i nije dozvoljeno da se boriš protiv njega. Šta su dokazi za ovo? Dokaza koji ovo dokazuju je mnogo, i iz Allahove Knjige, i iz Sunneta Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i idžma'a[1] o ovom pitanju: [1] Idžma'a se definiše kao: 'Saglasnost islamskih učenjaka u određenom vjerskom pitanju nakon smrti Muhammeda, sallAllahu ’alejhi we sellem'. (Vidjeti: Revdatun-nazir, 2/439, Muzekkiretu Usulil-fikhi str.270, od šejha Muhammeda Emina Šenkitija). Idžma je dokaz u vjeri, nakon Kur'ana i sunneta: Islamski učenjaci nepogrešivost idžma'a dokazuju slijedećim argumentima: Kur'anskim ajetom: وَمَن يُشَاقِقِ الرَّسُولَ مِن بَعْدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُ الْهُدَى وَيَتَّبِعْ غَيْرَ سَبِيلِ الْمُؤْمِنِينَ نُوَلِّهِ مَا تَوَلَّى وَنُصْلِهِ جَهَنَّمَ وَسَاءتْ مَصِيرًا ''Onoga ko se suprotstavi Poslaniku, a poznat mu je pravi put, i koji pođe putem koji nije put vjernika, pustićemo da čini šta hoće, i bacićemo ga u džehennem, a užasno je on boravište.'' (En-Nisa, 115). – Kažu učenjaci: Uzvišeni Allah prijeti vatrom onima koji ne budu slijedili put vjernika, a njihov put je ono na čemu su oni suglasni. Zbog toga je obavezno slijeđenje njihovog puta i strogo je zabranjeno činiti suprotno. I dokaz iz sunneta je hadis: Od Abdullaha Ibn Omera, radijAllahu ’anhu, se prenosi da je Muhammed, sallAllahu ’alejhi we sellem, rekao: '' Allah neće ujediniti moj ummet na zabludi, Allahova ruka je sa džematom…'' . (Prvu rečenicu hadisa ''Allah neće ujediniti moj ummet na zabludi'', bilježi : Tirmizi, br2167; Ebu Davud, br.4284; Ibn Madždže, br.3950; Ahmed, br.21190; Hakim u Mustedreku, 1/115; Ibn Ebi Asim u Es-sunne (80); El-Lalikai (154); Es-Sehavi u Mekasidul-Hasene, br.1288, i drugi. Također se ovaj dio hadisa prenosi i kao riječi nekih ashaba poput Abdullaha b. Mes'uda, radijAllahu ’anhu, i drugih, sa vjerodostojnim lancima prenosilaca. Vidjeti:Tuhfetul-Ahvezi: 6/388). - Ovaj hadis jasno upućuje da je saglasnost ummeta Muhammeda, sallAllahu ’alejhi we sellem, kategorički i nepogrešivi dokaz u vjeri, jer je sam Poslanik, sallAllahu ’alejhi we sellem, garantovao nemogućnost njihove suglasnosti na zabludi (ovo o idžmau sam ja ubacio). Dokazi iz Allahove Knjige: يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ أَطِيعُواْ اللّهَ وَأَطِيعُواْ الرَّسُولَ وَأُوْلِي الأَمْرِ مِنكُمْ "O vjernici, pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku i nadležnima između vas!.." (En-Nisa, 59) Pa, kada je Allah vezao ove (nadležne) u autoritetu i učinio obaveznim da im se pokoravaš – zajedno uz pokornost Njemu i Njegovom Poslaniku – sve dok ta pokornost ne uključuje masijje (griješenje), onda, ovo pokazuje obaveznost pokoravanja njima i zabranu pobune protiv njih, i to da je zabranjeno otimati se (za vođstvo) sa njima ili huškanje protiv njih. Ovaj ajet je jasan, a postoje i drugi ajeti koji se mogu indirektno uzeti kao dokaz u aqidi za ovo, kao što je Allahov govor: وَاعْتَصِمُواْ بِحَبْلِ اللّهِ جَمِيعًا وَلاَ تَفَرَّقُواْ "Svi se čvrsto držite za Allahovo uže i ne razjedinjujte se..!" (Ali-Imran, 103) Isto tako i Allahov govor: وَأَنَّ هَـذَا صِرَاطِي مُسْتَقِيمًا فَاتَّبِعُوهُ وَلاَ تَتَّبِعُواْ السُّبُلَ فَتَفَرَّقَ بِكُمْ عَن سَبِيلِهِ ذَلِكُمْ وَصَّاكُم بِهِ لَعَلَّكُمْ تَتَّقُونَ "Ovo je pravi put Moj, pa se njega držite i druge puteve ne slijedite, pa da vas odvoje od puta Njegova; eto, to vam On naređuje, da biste se grijeha klonili". (Al-An-am, 153) U ova dva ajeta Allah naređuje držanje za Njegovo uže i slijeđenje Njegovog puta, i On zabranjuje razjedinjavanje. On kaže u prvom ajetu: "..i ne razjedinjujte se..!" – i u drugom ajetu: "..ovo je pravi put Moj, pa se njega držite i druge puteve ne slijedite.." – ovo ukazuje na zabranjenost razjedinjavanja i nezakonitost toga, i da je to nešto što nije dozvoljeno. Što se tiče dokaza iz Sunneta, onda je njih puno: Od toga je hadis prenešen od Ibn Abbasa radijAllahu anhu, (da je Poslanik) rekao: 'Ko god ne potvrdi (kao ispravno) nešto od onoga što uradi njegov vladar, onda treba da se strpi, jer ko god napusti džema'at makar i pedalj, umrijet će džahilijjetskom smrću'.[1] A u drugoj predaji: '..uistinu je skinuo ogrlicu Islama sa svoga vrata'.[2] Zabilježeno je kod Buharije i Muslima, preko Ubade Ibn Samita, koji kaže: 'Dali smo prisegu Poslaniku, sallAllahu ‘alejhi we sellem, da ćemo slušati i pokoravati se (vođama), i u lakom i u teškom, i onome što volimo i onome što ne volimo, i da se nećemo boriti protiv njega sve dok kod njega ne vidimo jasan kufr za koji imamo dokaz od Allaha'.[3] Zabilježio je imam Muslim od Arfaja el-Kalebija, koji kaže da je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Ko god vam dođe, a vi ste se ujedinili oko vlasti jednog čovjeka, i traži da razjedini vaše rangove i uzrokuje nejedinstvo, treba da mu odsječete vrat – pa ko god da on bio!'.[4] [1] Bukhari i Muslim. [2] Tirmizi ga smatra sahihom (vjerodostojnim), šejh Albani u Saheehu sunne At-Tirmizi. [3] Buharija. [4] Muslim Zabilježio je imam Ahmed (u svome Musnedu) preko Harisa el-Ešarija, da je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Allah je naredio Jahji Ibn Zekeriji, 'alejhi selam, pet stvari po kojima treba da radi, i naredio je Izraelćanima da po njima postupaju..' – i na kraju hadisa Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, kaže: 'A ja vama naređujum pet stvari koje je meni Allah naredio: Ja vam naređujem: da slušate i da se pokoravate (vođama), (da budete uz) džema'at, hidžru, džihad na Allahovom putu. Uistinu, onaj koji napusti džema'at koliko za lakat, skinuo je ogrlicu Islama sa svoga vrata, osim ako se ne povrati..'. Zabilježio je imam Ahmed preko Ebu Zerra radijAllahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Ko god napusti džema'at koliko za lakat, skinuo je ogrlicu Islama sa svoga vrata'. [1] Zabilježeno je u Muslimovom Sahihu preko Ibn Omera, koji kaže da je čuo Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, da kaže: 'Ko god prekine uže pokornosti (vladaru) neće imati argumenta kada sretne Allaha na Sudnjem danu, i ko god preseli bez prisege (vladaru) umrijet će smrću iz dana džahilijjeta'.[2] Zabilježeno je kod Buharije i Muslima preko Huzejfe Ibn Jemana, koji kaže: 'Ljudi su pitali Allahovog Poslanika o dobru, a ja sam ga pitao o zlu, kako nebi upao u njega. Pa rekoh: 'O Allahov Poslaniče! Živjeli smo u zabludi i zlu, pa nam je Allah dao ovo dobro (tj., Islam); hoće li biti zla nakon ovoga dobra? – on reče: 'Da!'. Ja rekoh: 'Hoće li biti dobra nakon toga zla? – on reče: 'Da, ali će biti uprljano!'. Ja upitah: 'Šta je ta uprljanost?' – on reče: 'Ljudi koji slijede nešto drugo mimo moga Sunneta i upućuju druge drugom uputom mimo moje! Neka njihova djela će te odobravati, a neka nećete!'. Ja upitah: 'Hoće li biti zla nakon toga dobra?' - on reče: 'Da! Pozivači na Džehennemska vrata – ko im se odazove bacit će ga u njega!'. Ja rekoh: 'Šta mi preporučuješ da činim ako doživim ta vremena?' – on reče: 'Drži se muslimana i njihovog imama (vođe)!'. Ja rekoh: 'Šta ako nema te grupe i nema vođe?' – on reče: 'Onda napusti sve te skupine, pa makar morao da jedeš korijenje drveta sve dok te smrt ne zadesi dok si u takvom stanju!'.[3] Hafiz Ibn Hadžer kaže u Fethul Baariju: 'Postoji dodatak u predaji El-Esweda: 'Slušajte i pokoravajte se pa čak i da vas bičuje po leđima i uzme vaš imetak.' – i drugi dodatak u predaji od Halida Ibn Sabe koji se nalazi kod Taberanija: 'Ako vidite da Allah ima halifu (namjesnika) na zemlji, onda se držite njega čak i ako vas bičuje po leđima, a ako ne postoji Halifa onda bežite!'. (Ovo su neki od dokaza), a postoje i drugi dokazi koji potvrđuju obaveznost slušanja i pokoravanja onima koji su na vlasti, ukoliko su oni muslimani, i da nije dozvoljeno da se ustaje protiv imama sve dok on obavlja namaz, osim ako onaj koji hoće da podigne ustanak nađe jasan kufr kod njega za koji ima dokaz od Allaha. (Međutim) ni tada nije prikladno da se ustane (ustankom), osim ako muslimani imaju snagu koja im daje mogućnost da se bore protiv toga vladara. - Ovo je vjerovanje ehli Sunneta wel džema'ata. [1] Tirmizi ga je proglasio sahihom, kod šejha Albanija u Sahihul Sunnne et-Tirmizi. [2] Muslim. [3] Riječi su kod Buharije. Učenjaci ehli Sunneta wel džema'ata i oni koji slijede predaje su se jednoglasno složili o zabrani ustanka protiv muslimanskog vladara koji je na vlasti, (bez obzira) bio on pravedan ili tlačitelj. – A neki od učenjaka prenose i konsenzus ehli Sunneta po tome pitanju. Ibn Hadžer kaže (u Fethu, 13/38 u štampi Muhibb ed-dinn el-Khateeb) kada pojašnjava hadis Huzejfe Ibn Jemana: 'Ibn Bettal kaže: 'U ovome je dokaz - misleći na hadis Huzejfe Ibn Jemana – za pravnike (za obaveznost) držanja uz džema'at muslimana i suzdržavanje od ustanka protiv vladara tlačitelja, jer je (Poslanik) opisao poslednju grupu kao pozivače na Džehennemskim vrata, i po pitanju njih nije rekao: 'Neka njihova djela će te odobravati, a neka nećete!' – kao što je rekao za prvu grupu. Oni se neće (opisati time), osim ako budu na suprotnom od istine, pa čak i pored ovoga na umu, on naređuje držanje uz džema'at'. Taberi kaže: 'Oni su se razlikovali (u propisu ove) naredbe, i na (značenju) džema'ata. Neki od ljudi su naveli da je ovo obavezan sporedan put, i da je džema'at velika većina'. Ja (šejh Ahmed) kažem: 'Onaj koji bude rekao suprotno ovome, takav je prihvatio govor novotara, jer niko nije rekao da je dozvoljeno da se pobuniš protiv vladara koji tlači, osim Haridžije i Muatezile. A što se tiče ehli-Sunneta wel džema'ata, onda, svi se oni drže ovih dokaza, i svi oni vjeruju da nije dozvoljeno da se pobuniš, bilo to djelom ili riječima, jer su riječi uzrok aktuelnog fizičkog ustanka'. Ibn Ebi Izz el Hanefi ed-Dimeški, kaže u komentaru na 'Tahawijsku aqidu': 'Mi ne smatramo dozvoljenim ustanak protiv našeg imama (vladara) ili onih nadležnih u našim pitanjima, pa čak i kada oni tlače, niti dovimo protiv njih, niti odstupamo od pokornosti njima. Smatramo da je pokoravanje njima dio pokornosti Allahu, Snažnom i Veličanstvenom, sve dok ne naređuju nepokornost (Allahu). Dovimo da se isprave i tražimo oprosta za njih' Ovo je izjava autora Tahawijje, a onda komentator (Ibn Ebi Izz) spominje dokaze za ovo, pa kaže u svome komentaru: 'Što se tiče pokoravanja njima, pa čak i kada tlače, onda je to zbog toga što ostavljanje pokornosti njima uzrokuje zlo koje je mnogo veće od onoga koje bi se dogodilo zbog njihovog tlačenja. Međutim, posjedovanje sabura pod njihovim tlačenjem je iskupljivanje za loša djela i dobijanje višestruke nagrade. Allah im nije dao mogućnost vladavine nad nama, osim zbog naših grijeha, i to nam je naknada zasnovana na našim djelima. Zato je na svima nama da uložimo veliki trud, da tražimo oprosta, da se pokajemo i ispravimo naša djela. Allah Uzvišeni kaže: وَمَا أَصَابَكُم مِّن مُّصِيبَةٍ فَبِمَا كَسَبَتْ أَيْدِيكُمْ وَيَعْفُو عَن كَثِيرٍ "A nesreća koja vas zadesi zasluga je ruku vaših, a mnogo toga On i oprosti." (Aš-Šura, 30) Imam Hafiz Ebu Qasim Ismail Ibn Muhammed el-Fadl et-Temimmi, kojeg zovu 'Podržavaoc Sunneta', koji je preselio 535 h.g., kaže u svojoj knjizi (el-Hujjah fee Bayaanil Mahajjah): 'Poglavlje: 'Pojašnjenje zabrane ustanka protiv vladara', nakon čega je u tome poglavlju spomenuo hadise koji ukazuju na zabranjenost ustanka, a od njih je hadis Ebu Hurejre koji kaže da je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Nakon mene će vama vladati vladari, pravedni sa pravdom a nepravedni sa nepravdom. Slušajte i pokoravajte im se u svemu što je u skladu sa istinom, i klanjajte za njima. Ako oni (klanjaju) dobro i ispravno, onda je i za vas i za njih (nagrada), ali ako (klanjaju neispravno) onda ćete vi uzeti (nagradu), a grijeh je na njima'. [1] Muhaqiq (onaj koji je provjerio ovu knjigu) je pojasnio da je lanac predaje slab, i on navodi da je njegov propis slab kod onoga koji je provjerio 'el-Kanz'. Ja (šejh Ahmed) kažem: 'Značenje texta je ispravno i poznato preko drugih vjerodostojnih hadisa. Pod ovim mislim na hadis na koji se (ovdje)upućuje da uspostavlja ispravnost značenja texta. (Dio) njegovog govora vezano za imame koji predvode namaz je ispravno sa riječima: '..Klanjat će vam. Ako oni (klanjaju) dobro i ispravno, onda je i za vas i za njih (nagrada), ali ako budu griješili onda ćete vi uzeti (nagradu), a grijeh je na njima' [2] Ovo je opisano kao (što je zabilježio) Buharija, kao što je provjereno u Džamiul Sagir.[3] Muhammed Mahmud Ebu Ruhejm, onaj koji je provjerio ovu knjigu, kaže u svojoj fusnoti, kod prethodnog poglavlja koji je spomenut, onaj sa naslovom: 'Poglavlje: 'Pojašnjenje zabranjenosti ustanka protiv vladara': 'Ovo je vjerovanje ehlu hadisa (sljedbenika hadisa) i niko im nije oprečan u tome, osim Muatezila, Haridžija i Zejdijja'. (2/391). Ja (šejh Ahmed) kažem: 'Zejdijje su prihvatile govor Muatezila u stvarima aqide'. U djelu, Ibane el Kubra od Ibn Bette, u poglavlju: 'Spomen o tome šta je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, naredio o držanju uz džema'at i upozorio na odvajanje (od njega), nakon spominjanja hadisa o ovoj temi, i o naredbi držanja uz džema'at i kritike odvajanja (od džema'ata), on (Ibn Betta) prenosi sa lancem prenosioca od Ibn Mes'uda koji kaže: 'Uistinu će biti nejasnih stvari. Pa, na tebi je da se ustručavaš, jer, zaista je bolje da budeš sljedbenik u dobru, nego da budeš vodič u zlo..'.[4] I preko Amra Ibn Mure koji kaže: 'Abdullah kaže.. i na kraju hadisa dolazi: 'Pričuvaj se lošeg ahlaka (ponašanja); neka ti lice bude jedno lice i poziv jedan poziv. Jer je uistinu do nas došlo da onaj koji bude imao dva lica i dva jezika, da će imati dva jezika od vatre na Sudnjem danu'.[5] Prenosi se od Ibn Abbasa da mu je čovjek rekao: 'Posavjetuj me', pa mu on reče: 'Savjetujem te da budeš ustrajan, da slijediš predaje i da se pričuvaš novotarija'.[6] Prenosi se da je Ibn Mes'ud rekao: 'Umjerenost na Sunnetu je bolja od zalaganja u novotariji'. Prenešeno je da je Ibn Omer rekao: 'Svaka novotarija je zabluda, pa čak i da ljudi vjeruju da je to nešto lijepo'.[7] Prenosi se da je Muaz Ibn Džebel rekao: 'Pričuvaj se od uvedenih stvari, jer, uistinu, sve to što je novo uvedeno je zabluda'.[8] Prenosi se da je Nu'man Ibn Bišr rekao: 'Džema'at je milost, a odvajanje kazna'.[9] Prenosi se da je Ibn Omer rekao: 'Omer je držao hutbu u el-Džabijji, pa reče: 'O ljudi, ja stojim među vama kao što je Poslanik stajao među nama, i rekao: 'Savjetujem vas da se držite mojih ashaba, pa onih koji dođu nakon njih, pa onih koji dođu nakon njih. Onda će laž da se proširi toliko da će čovjek da se zaklinje, a od njega neće biti traženo da se zakune, i čovjek će svjedočiti, a od njega se neće tražiti da svjedoči. Čovjek kada se osami sa ženom, sa njima je treći šejtan. Držite se džema'ata i čuvajte se razjedinjavanja, jer je šejtan sa jednim, a udaljen je od dvojice. Pa, onaj koji hoće sredinu Dženneta onda neka se drži džema'ata. Ko god je zadovoljan svojim dobrim djelima, a uznemiren zbog loših – takav je vjernik'. U knjizi ‘Shi’aar Ashaabul Hadeeth’, koju je napisao imam Ebu Ahmed Ibn Muhammed Ibn Ahmed Ibn Ishaq, poznat kao Ebu Ahmed el-Hakim (kada govori o) aqidi sljedbenika hadisa, prenoseći od Ebu Rajaa' Kutejbe Ibn Sa'eda da kaže: '..(Mi se držimo) Džema'ata, bilo pravednog ili nepravednog (vladara)'. - Ovo se tiče Džume, farz namaza i dva kurbana. Nastavio je sve dok nije rekao: 'Mi nikoga ne proglašavamo nevjernikom zbog grijeha, izuzev onoga koji ostavi namaz, čak i da počini veliki grijeh. I ne ustajemo protiv vladara sa sabljom, pa čak i kada tlači, i odvajamo se od onih koji vjeruju da je dozvoljeno (isukati) sablju protiv muslimana, pa ko god da on bio'. Obaveza je da ovdje zastanemo za trenutak, (kako bi sagledali) da je od osnova grupe poznate kao el-Ihwan (el-muslimin) podržavanje ustanaka, pa, ako se pojavi mogućnost i oni budu spremni i pripremljeni za ustanak – oni će ustati na ustanak. - Zato, da li je dopušteno nama da podržimo ovu grupu i da budemo sa njima? – Odgovor je: Ne!!!. Tu je knjiga koja je sastavljena od jednog od njih, koji je na njihovom menhedžu (metodologiji), i zove se ' At Tareeq ila Al Jamaa’ah Al Muslimeen', pogledaj 292 i 293 stranu, i vidjet ćeš da su oni potvrdili (da podržavaju) ustanak i to jasno obznanjuju i dokumentuju na ovim stranicama. U knjizi 'Usulus sunne (Temelji Sunneta)' od imama Ahmeda Ibn Hanbela, rahimehullah, u predaji Abdosa Ibn Malika el-Attara, on (imam Ahmed) kaže: 'I slušanje i pokoravanje imamima i emirul-mu'mininu (vođi muslimana), bio on pravedan ili griješan, od onih koji su došli na mjesto Halife, oko kojih su se ljudi ujedinili, i sa kojima su zadovoljni. I takođe, ko se bude borio protiv ljudi sa sabljom sve dok ne postane Halifa – i takav je imenovan emirul-mu'mininom (vođom muslimana). Učestvovanje u borbi zajedno sa vođama biva neprestano do Sudnjeg dana, bili oni pravedni ili griješni, nikada se neće ostaviti. Podjela ratnog plijena i imenovanje imama za uspostavu hududa (propisanih kazni) traje stalno. Nije dozvoljeno nikome da ih grdi, niti da ih izaziva. Takođe, davanje sadake njima je džaiz (dozvoljeno), i uvijek moguće. Ko god im udijeli sadaku, to mu je u redu, bilo da udijeli pravednom ili griješnom. Obavljanje Džume namaza iza njih, ili bilo koga kojeg on (vladar) imenuje za to je dozvoljeno i ispravno, i dva su rekata (džume). Ko god obnovi Džumu (nakon što je obavi) takav je novotar, on je onaj koji ostavlja predaje, i suprotan je Sunnetu. Ne uzima ništa od (nagrade) džume, ako ne prihvati i smatra da se taj namaz obavlja iza imama, ko god on bio, pravedan ili griješan. Znači, Sunnet je: Klanjanje dva rekata za njim. (Ko god ponovi namaz jeste novotar) i ako potvrdi da je to ispravno i potpuno, nemajući nikakve sumnje u svome srcu po tome pitanju. I ko god se digne protiv imama, od imama muslimana, nakon što se ljudi slože i ujedine oko njega, nakon što potvrde njegov hilafet, u bilo kakvom slučaju da je hilafet uspostavljen, bilo to riddom (željom i prihvatanjem od strane ljudi) ili na silu i dominacijom - onda je takav ustanak podijelio muslimane, i suprotstavlja se predajama Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem. I ako neko od pobunjenika preseli tokom pobune, onda je takav preselio džahilijetskom smrću. I nije dozvoljena borba protiv sultana (onoga koji je na vlasti), i nije dozvoljeno nikom od ljudi da digne pobunu protiv njega. A ko god to uradi - takav je novotar, i na suprotnom je od Sunneta i pravog puta'. Postalo je jasno - iz dokaza Allahove Knjige, Sunneta Allahovog Poslanika i konsenzusa ummeta, što je prenešeno od mnogih učenjaka - da ustanak protiv onih na vlasti nije dozvoljen, ako su oni muslimani, oni koji obavljaju namaz, bili oni pravedni ili tlačitelji. - Ovo je vjerovanje ehli Sunneta wel džema'ata, i niko im nije oprečan u ovome, osim Muatezile i onih koji ih slijede u njihovom vjerovanju. Muatezile i Haridžije su oni koji vjeruju da je dozvoljeno da se ustane protiv onih na vlasti, i oni smatraju da je dozvoljeno zabranjivanje zla sa sabljom. (KRAJ KOMENTARA) TAČKA 3. والأساس الذي بينا عليه الجماعة هم أصحاب محمد صلى الله عليه وسلم رحمهم الله أجمعين وهم أهل السنة والجماعة فمن لم يأخذ عنهم فقد ضل وابتدع وكل بدعة ضلالة والضلال وأهله في النار Temelj na kojem počiva džema'at su ashabi Muhammeda sallAllahu ‘alejhi we sellem, i oni su ehlu sunne wel džema'a (sljedbenici Sunneta i džema'ata)[10], pa, onaj koji od njih ne bude uzeo svoju vjeru - neka zna da je skrenuo u zabludu i došao sa novotarijom[11], a svaka novotarija je zabluda, a zabluda i njeni sljedbenici su u Vatri. [12] ►● KOMENTAR ●◄ Ja (šejh Ahmed) kažem: Ashabi Muhammeda sallAllahu ‘alejhi we sellem, su osnivači metodologije selefa, po kojoj putuje ehli sunne wel džema'a. A ko su to ashabi Muhammeda sallAllahu ‘alejhi we sellem? Odgovor: Ashabi Muhammeda sallAllahu ‘alejhi we sellem, su svi oni koji su se družili sa njim, pa makar to bilo sat vremena, ili onaj koji ga je sreo, pa čak i samo jednom. – Ovo je definicija ashaba. Učenjaci koji su se specijalizovali u hadiskim naukama, navode da je (definicija) ashaba: 'Ko god je sreo Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, vjerujući u njega i preselio na tome, pa čak iako je to prekinuto vremenom riddeta - sudeći prema najispravnijem mišljenju'. Ova definicja obuhvata svakog ko je svjesno sreo Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i one koji su ga vidjeli kada su bili razboriti. Zbog toga je potrebno da ashab – onaj koji je spomenut kao ashab – da je u vrijeme svoga susreta sa Poslanikom, sallAllahu ‘alejhi we sellem, vjerovao da je on Allahov Poslanik. - Ovakav uslov eliminiše one koji su dovedeni pred Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i one kojima je on stavio hurmu u usta nakon što su se rodili, kao što su Ibn Ebi Talha, Muhammed Ibn Ebu Bekr, i drugi slični njima, jer se oni uistinu ne smatraju da su ashabi. A što se tiče govora: '..pa čak iako je to prekinuto vremenom riddeta..', - onda to ne isključuje da osoba ne bude od ashaba, kao što je El-Ashath Ibn Kajs, Tulahayhah el-Asad, Amr Ibn Madykarib, Ujejne Ibn Husn i slični njima, jer su se oni uistinu uplašili nakon smrti Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, pa su se nakon toga vratili u Islam, pa je Allah je pomogao (vjeru) preko njih u raznim osvajanjima i pobjedama. Imenovanje ashabom nije uklonjeno od nikog od njih, ali je uklonjeno od onih koji su otpali od vjere i preselili u tome stanju otpadništva, kao što je Er-Redžal Ibn Unoofah, koji je svjedočio da je Musejlema Poslanik. Vrline ashaba su dokazane (mnogim) ajetima i hadisima: od tih ajeta je Govor Allaha Uzvišenog: مُّحَمَّدٌ رَّسُولُ اللَّهِ وَالَّذِينَ مَعَهُ أَشِدَّاء عَلَى الْكُفَّارِ رُحَمَاء بَيْنَهُمْ تَرَاهُمْ رُكَّعًا سُجَّدًا يَبْتَغُونَ فَضْلًا مِّنَ اللَّهِ "Muhammed je Allahov poslanik, a njegovi su sljedbenici strogi prema nevjernicima, a samilosni među sobom; vidiš ih kako ruku' i sedždu čine, želeći Allahovu nagradu i zadovoljstvo.." (Al-Fath, 29) A takođe riječi Allaha: لَقَد تَّابَ الله عَلَى النَّبِيِّ وَالْمُهَاجِرِينَ وَالأَنصَارِ الَّذِينَ اتَّبَعُوهُ فِي سَاعَةِ الْعُسْرَةِ مِن بَعْدِ مَا كَادَ يَزِيغُ قُلُوبُ فَرِيقٍ مِّنْهُمْ ثُمَّ تَابَ عَلَيْهِمْ إِنَّهُ بِهِمْ رَؤُوفٌ رَّحِيمٌ "Allah je oprostio Vjerovjesniku, i muhadžirima i ensarijama, koji su ga u teškom času slijedili, u vrijeme kada se srca nekih od njih zamalo nisu pokolebala: On je poslije i njima oprostio, jer je On prema njima Blag i Milostiv." (At-Tevba, 117) Kao i Allahov govor: وَمِنَ الأَعْرَابِ مَن يُؤْمِنُ بِاللّهِ وَالْيَوْمِ الآخِرِ وَيَتَّخِذُ مَا يُنفِقُ قُرُبَاتٍ عِندَ اللّهِ وَصَلَوَاتِ الرَّسُولِ أَلا إِنَّهَا قُرْبَةٌ لَّهُمْ سَيُدْخِلُهُمُ اللّهُ فِي رَحْمَتِهِ إِنَّ اللّهَ غَفُورٌ رَّحِيمٌ 99. وَالسَّابِقُونَ الأَوَّلُونَ مِنَ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنصَارِ وَالَّذِينَ اتَّبَعُوهُم بِإِحْسَانٍ رَّضِيَ اللّهُ عَنْهُمْ وَرَضُواْ عَنْهُ وَأَعَدَّ لَهُمْ جَنَّاتٍ تَجْرِي تَحْتَهَا الأَنْهَارُ خَالِدِينَ فِيهَا أَبَدًا ذَلِكَ الْفَوْزُ الْعَظِيمُ "A ima beduina koji vjeruju u Allaha i u onaj svijet i koji smatraju da je ono što daju put da se Allahu približe i da Poslanikove dove za njih zasluže. To im je, zaista, dobro djelo, Allah će ih, sigurno, milošću Svojom obasuti, jer Allah prašta i milostiv je. Allah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadžirima i ensarijama, i svima onima koji ih slijede dobra djela čineći. A i oni su zadovoljni Njime: za njih je On pripremio džennetske bašče, kroz koje će rijeke teći, i oni će vječno i zauvijek u njima boraviti. To je veliki uspjeh." (At-Tevba:, 100) I Allahov govor u Suri Hašr: لِلْفُقَرَاء الْمُهَاجِرِينَ الَّذِينَ أُخْرِجُوا مِن دِيارِهِمْ وَأَمْوَالِهِمْ يَبْتَغُونَ فَضْلًا مِّنَ اللَّهِ وَرِضْوَانًا وَيَنصُرُونَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ أُوْلَئِكَ هُمُ الصَّادِقُونَ 8. وَالَّذِينَ تَبَوَّؤُوا الدَّارَ وَالْإِيمَانَ مِن قَبْلِهِمْ يُحِبُّونَ مَنْ هَاجَرَ إِلَيْهِمْ وَلَا يَجِدُونَ فِي صُدُورِهِمْ حَاجَةً مِّمَّا أُوتُوا وَيُؤْثِرُونَ عَلَى أَنفُسِهِمْ وَلَوْ كَانَ بِهِمْ خَصَاصَةٌ وَمَن يُوقَ شُحَّ نَفْسِهِ فَأُوْلَئِكَ هُمُ الْمُفْلِحُونَ 9. وَالَّذِينَ جَاؤُوا مِن بَعْدِهِمْ يَقُولُونَ رَبَّنَا اغْفِرْ لَنَا وَلِإِخْوَانِنَا الَّذِينَ سَبَقُونَا بِالْإِيمَانِ وَلَا تَجْعَلْ فِي قُلُوبِنَا غِلًّا لِّلَّذِينَ آمَنُوا رَبَّنَا إِنَّكَ رَؤُوفٌ رَّحِيمٌ "I siromašnim muhadžirima koji su iz rodnog kraja svoga protjerani i imovine svoje lišeni, koji žele Allahovu dobrotu i zadovoljstvo steći, i Allahu i Poslaniku Njegovu pomažu, to su, zaista, pravi vjernici. I oni koji su prije njih Medinu nastanili i iman prihvatili; oni vole one koji im doseljavaju, i u grudima svojim nikakvu tegobu, zato što im se daje, ne osjećaju, i više vole njima nego sebi, mada im je i samima potrebno. A oni koji se uščuvaju lahkomosti i tvrdičluka, oni će sigurno uspjeti. Oni koji poslije njih dolaze - govore: 'Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja su nas u vjeri pretekla i ne dopusti da u srcima našim bude imalo zlobe prema vjernicima; Gospodaru naš, Ti si, zaista, dobar i milostiv.'" (Al-Hašr, 10) Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, je naredio da se njegovi ashabi poštuju i da se njihove predaje i njihov put slijedi. On je rekao u hadisu o podvajanju (ummeta) kada je opisao spašenu skupinu: 'Oni su na onome na čemu sam ja i moji ashabi'. I u hadisu Irbada Ibn Sarije: 'Držite se moga Sunneta i Sunneta hulefai-rašidina (pravednih upućenih Halifa). Držite se toga svojim kutnjacima. Čuvajte se novih uvedenih stvari u vjeru, jer je svaka uvedena stvar novotarija, a svaka novotarija je zabluda'. Zabilježeno je kod Ibn Bette (u Ibane el-Kubra) preko više lanaca prenosioca, da je Omer Ibn Hattab držao hutbu u el-Džabiyyah, i rekao: 'Stojim ispred vas, kao što je Poslanik stajao ispred nas i rekao: 'Ophodite se dobro prema mojim ashabima..' I u jednoj od predaja: 'Držite se mojih ashaba, pa zatim onih nakon njih, pa zatim onih nakon njih'. U priči Benu Huzejme, kada je Halid Ibn Welid naredio da se ubijanje nastavi, a oni su govorili: 'Saba'na', misleći pod ovim da su prihvatili Islam, AbdurRahman Ibn Awf mu je zabranio to, pa svađa nastade između njih, (nakon čega) Halid Ibn Welid reče AbdurRahmanu Ibn Awfu: 'Zanemario si nas samo zbog prednosti iz vremena onih dana (prije Islama)', - pa se AbdurRahman požali na Halida Ibn Welida kod Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, a Poslanik reče: 'Nemojte vrijeđati nikoga od mojih ashaba, jer kada bi neko od vas utrošio na sadaku zlata koliko je brdo Uhud, to nebi bilo jednako muddu (četiri pregršti), niti pola mudda udijeljenog od strane jednog od njih'. U jednoj predaji: 'Nemojte vrijeđati moje ashabe, jer kada bi neko od vas potrošio koliko je brdo Uhud, to nebi bilo jednako muddu, ili pola mudda, potrošenog od strane jednog od njih'. Ako je Poslanik ovo rekao ashabu (koji je prihvatio Islam) kasnije, u odnosu na ashaba koji je ranije (prihvatio Islam), onda, šta misliš kakav je slučaj sa onima mimo njih? Postalo je jasno, iz izloženog, da su ashabi temelj ehli Sunneta wel džema'ata, i postaje jasno da onaj koji ne uzme (vjeru) od njih – da je takav zalutao. - Haridžije se mogu iskoristiti kao primjer za ovo, oni su (ashabe) proglasili nevjernicima i nisu uzeli Sunnet od njih, pa su kao rezultat toga zalutali. Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, nas je obavijestio da će Haridžije izlaziti iz vjere kao što strijela izađe iz luka, pa će biti od najgorih stvorenja i onoga što je stvoreno, i da će biti psi Džehennema, i druge stvari pored ovoga, jer su napustili Sunnet koji je bio nošen od strane ashaba Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i niti će im biti od pomoći njihovo učenje Kur'ana, niti mnoštvo namaza, niti djela 'ibadeta, već su oni psi Džehennema. Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, kaže: 'A ako bi ih sreo, ubijao bi ih kao što je ubijen Ad' – a u jednoj predaji: 'Semud'. Koji je bio razlog koji je uzrokovao da Haridžije zalutaju? Razlog zbog čega su oni zalutali jeste to što su napustili drugi izvor od izvora šerijata (tj., Sunnet), i zato što su proglasili nosioce (Sunneta) nevjernicima. Oni su zanemarili poziciju ashaba Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i presudili im riddetom (tj., da su izašli iz Islama), i da će ostati vječno u Džehennemskoj Vatri. I oni drže (gledište dozvoljenosti) ustanka protiv vladara, pa su ustali protiv Alije Ibn Ebi Taliba, koji se borio protiv njih sve dok ih nije poubijao u masakru. Pa, na osnovu ovoga, ko god traži uputu mimo izvora (Kur'ana i Sunneta) Allah će ga u zabludu ostaviti. Izvori šerijata su Allahova Knjiga i Sunnet Njegovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i nijedno od to dvoje ne može bez onoga drugog. Značenje i namjera Kur'ana se ne može znati, osim kroz Sunnet i pojašnjenje ashaba. I zato je Imran Ibn Husajn, ukorio jednog koji mu je rekao: 'Obavijesti me samo o onome šta je u Kur'anu!' - Imran Ibn Husajn mu odgovori: 'Uistinu si ti potpuna budala! Jesi li ti našao u Kur'anu da je podne četiri rekata, da je ikindija četiri, i da se na njima ne uči naglas, da je akšam tri (rekata) i da se uči naglas na dva, a u sebi jedan rekat, da je jacija četiri i da na dva učiš naglas, a na druga dva u sebi, i da je sabah dva gdje učiš naglas na oba (rekata)?' Što znači da Sunnet pojašnjava Kur'an, i da su oni - koji su prenijeli Sunnet - ashabi Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i zato se Sunnet nalazi pri njima, i njihov put se slijedi, u njima leže lijepi primjeri, i na nama je da se držimo njihovog puta, njihove metodologije i onoga na čemu su oni bili. Ko god to ne učini - zasigurno je otišao u zabludu i uvodi novotariju. Imam Berbehari kaže: ''a svaka novotarija je zabluda'' – ovo znači da je zabluda sve ono što je uvedeno u vjeru, jer su dvije stvari vezane za novotara zbog čega on uvodi novotariju: 1. Ili on (novotar) kaže: 'Islam je kompletan i nije mu potrebno ništa uvoditi, ili ga kompletirati' – pa, sa ove tačke gledišta, on se smatra da je posvjedočio protiv sebe, jer je u vjeru uveo nešto što nije od nje. 2. Ili on (novotar) kaže: 'Vjera nije potpuna' – a ovo je nešto što je vezano za svakog novotara, i to je kao da on kaže svojim jezikom presudu da je vjera sa nedostatkom i da se treba upotpuniti. Ovo sadrži (napad na) ispravnost Kur'ana, i optužbu na onoga koji je prenio šerijat (tj., na Muhammeda), i da je on propustio nešto od vjere, ili da nije znao nešto od nje. (KRAJ KOMENTARA) TAČKA 4. قال عمر بن الخطاب رضي الله عنه لا عذر لأحد في ضلاله ركبها حسبها هدى ولا في هدى تركه حسبه ضلاله فقد بينت الأمور وثبتت الحجة وانقطع العذر وذلك أن السنة والجماعة قد أحكما أمر الدين كله وتبين للناس فعلى الناس الاتباع Kaže Omer Ibnul Hattab, radijAllahu anhu: 'Nema opravdanja onaj koji zaluta misleći da je na uputi. Niti ima opravdanje za odbijanje upute, jer je mislio da je to zabluda. Jer su se stvari objelodanile, argument je uspostavljen[13], i opravdanja nema' [14]. I ovo je zato što su Sunnet i džema'at sačuvali cjelokupnu vjeru. Ljudima je pojašnjeno, pa im ne preostaje ništa drugo, osim da to slijede. [15] ►● KOMENTAR ●◄ Autor (imam Berbehari), rahimehullah, je rekao: 'Nema opravdanja onaj koji zaluta misleći da je na uputi. Niti ima opravdanje za odbijanje upute, jer je mislio da je to zabluda. Jer su se stvari objelodanile, argument je uspostavljen i opravdanja nema' – ovo su velike riječi koje su potekle od velikog čovjeka, a taj čovjek nije niko drugi do drugi Halifa Omer Ibn el-Hattab radijAllahu anhu. Ovo znači da: ko god zaluta misleći da je na uputi, ili napusti uputu misleći da je to zabluda, onda takav nema opravdanje pred Allahom, jer će ovako postupiti jedino onaj nemarni u traženju istine iz Kur'ana i Sunneta. Zato, za njega nema opravdanja. Zbog toga Omer kaže: '.. jer su se stvari objelodanile..' – (stvari su) pojašnjene Allahovom Knjigom i Sunnetom Allahovog Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, i djelima ashaba radijAllahu anhu. Čak šta više, dokaz je uspostavljen nad ljudima temeljeći na riječima Allaha: رُّسُلاً مُّبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَ لِئَلاَّ يَكُونَ لِلنَّاسِ عَلَى اللّهِ حُجَّةٌ بَعْدَ الرُّسُلِ وَكَانَ اللّهُ عَزِيزًا حَكِيمًا "Poslali smo Poslanike koji su radosne vijesti i opomene donosili, da ljudi nakon Poslanika ne bi nikakvog opravdanja pred Allahom imali. A Allah je Silan i Mudar." (En-Nisa, 165) Zato je opravdanje zakinuto. Nema opravdanja za onoga koji uvede nešto novo u vjeru, ili za onoga koji zaluta ili bude neuk po pitanju nekih propisa, nakon što je Allah objelodanio i pojasnio (istinu) na jeziku Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, kroz ono što je objavio, od Knjige i Sunneta. A što se tiče riječi autora: ''I ovo je zato što su Sunnet i džema'at sačuvali cjelokupnu vjeru. Ljudima je pojašnjeno, pa im ne preostaje ništa drugo, osim da to slijede'' - Ja (šejh Ahmed) kažem: 'Aqida ehli Sunneta wel džema'ata je jasno (dokumentovana) u knjigama, i zasnovana je na Sunnetu. Pa, kome Allah želi dobro, On ga uputi da se uspješno vrati na ove izvore, i On mu učini lakim da proprati one koji propagiraju ovu aqidu. Ovim mislim na nosioce mezheba ehli Sunneta wel džema'ata. I kome god Allah hoće štetu, On mu olakša ono zašta je stvoren. Ko god raste u rukama Sufija ili sljedbenika tewesula[16], vjerujući da je to uputa – takav je zalutao i druge odvodi u zabludu. Ko god raste u rukama onih koji su na aqidi Džehmijja, ostajući na tome, i proprati takve ljude vjerujući da je to Sunnet – takav je zalutao i druge odvodi u zabludu. Ko god raste u rukama onih koji su na aqidi Muatezila vjerujući da je to Sunnet – takav je zalutao i druge odvodi u zabludu. Ko god raste u rukama onih koji su na aqidi Eš'arija vjerujući da je to Sunnet – takav je zalutao i druge odvodi u zabludu. Ko god raste u rukama onih koji su na aqidi Rafidijja i Teshedžu (šija), onih koji vrijeđaju ashabe Allahovog Poslanika i napadaju im na čast, vjerujući da je to istina – takav je zalutao i druge odvodi u zabludu. Ko god raste u rukama Haridžija, onih koji neispravno proglašavaju muslimane da su postali nevjernici, vjerujući da je to istina – takav je zalutao i druge odvodi u zabludu. Međutim, ljudi na ovim novotarijama će definitivno naći oprečnosti u svojoj aqidi, tako da će te greške izaći na svjetlost, u smislu da će formulisati svoju aqidu na kojoj su. Isto važi i za sljedbenike irdža'a (Murdžija). Isto važi i za one grupe današnjice koji su sebe zaokupili sa sporednim stvarima, a zapostavili stvari aqide, iako neki ljudi mogu smatrati da su oni na istini zbog njihovog vanjštinskog pridržavanja (za vjeru) koju vide kod njih. A u suštini, ovi ljudi su zanemarili osnovu aqide - oni su zanemarili tu osnovu, a to je Tewhid Uluhijje[17], i omalovažili su važnost naglašavanja onog što bi moglo naštetiti ili uprljati ovo (tj., Tewhid Uluhijje). Bitna tačka za one koji žele spas je držanje za Allahovu Knjigu i dobropoznate knjige Sunneta, a to su: Buharijin Sahih, Muslimov Sahih, Sunnenul-Erba[18] i Musned imama Ahmeda, i ono što slijedi iz ovoga tj., knjiga hadisa. Takođe se trebaju držati onih knjiga koje su sakupile predaje od selefa, kao što su Musannef od Ibn Ebi Šejbe, Musannef od AbdurRezzaqa i Musannef Sada Ibn Mensura. Isto tako i knjiga aqaida, kao što je 'Kitabu-Tewhid' od Ibn Huzejme, 'Er-Radd 'ala Džehmijje' od imama Ahmeda, 'Kitabus-Sunne' od Abdullaha Ibn Ahmeda, 'Er-Radd 'ala Džehmijje' od Osmana Ibn Sada ed-Darimijja, 'Šerh-Usuli 'Itiqad' od Lalekaia, 'El-Ibanne el-Kubra' od Ibn Bette, knjige šejhul Islama Ibn Tejmijje, Ibn Qajjima i Muhammeda Ibn AbdulWehabba, itd.. - Ovo su knjige koje pojašnjavaju istinu. Uz ovo, pričuvaj se upadanja (na put) Hizbijjuna, i čitanja njihovih knjiga, razmatranja njihove skučenosti i ograničenog puta, i hodanja njihovim iskrivljenim menhedžom (metodologijom). Pripazite se čitanja njihovih knjiga, o braćo muslimani, jer je istina kod njih umiješana sa lažima, i Sunnet kod njih je uprljan sa novotarijama. Zato, ako želiš da piješ sa čiste fontane, koja nije isprljana, onda je na tebi da se držiš Allahove Knjige, knjiga Sunneta i onih knjiga koje su sakupile predaje (selefa), i da ideš putem Ehlu-esera (ehli Sunneta wel džema'ata), onih koji su svoje znanje uzeli sa lancem od ashaba Allahovog Poslanika, a koji su to (znanje) uzeli od Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem. I ono što oni (ehli Sunnet wel džema'at) kažu nikad neće biti oprečno istini na kojoj su oni (Poslanik i ashabi). Sada bi trebalo da razumiješ riječi autora: ''I ovo je zato što su Sunnet i džema'at sačuvali cjelokupnu vjeru. Ljudima je pojašnjeno, pa im ne preostaje ništa drugo, osim da to slijede.. i da ostave novotarije'' - ove riječi (koje dodajem) su na njihovom pravom mjestu. Čak šta više, na tebi je da ostaviš čitanje knjiga novotara ako želiš da se spasiš. I neka Allah nagradi i mene i tebe uspjehom u prihvatanju istine. Sav uspjeh je kod Allaha. (KRAJ KOMENTARA) TAČKA 5. واعلم رحمك الله أن الدين إنما جاء من قبل الله تبارك وتعالى لم يوضع على عقول الرجال وآرائهم وعلمه عند الله وعند رسوله فلا تتبع شيئا بهواك فتمرق من الدين فتخرج من الإسلام فإنه لا حجة لك فقد بين رسول الله صلى الله عليه وسلم لأمته السنة وأوضحها لأصحابه وهم الجماعة وهم السواد الأعظم والسواد الأعظم الحق وأهله فمن خالف أصحاب رسول الله صلى الله عليه وسلم في شيء من أمر الدين فقد كفر . Znaj, Allah ti se smilovao, da je vjera došla od Allaha, Svetog i Uzvišenog, i nije nešto što je prepušteno intelektu i mišljenjima ljudi[19]. I znanje je ono što je došlo od Allaha i Njegovog Poslanika, pa zato nemoj ništa slijediti slijedeći svoju strast, jer ćeš se tako udaljiti od vjere i izaći iz Islama. Tada neće biti opravdanja za tebe, jer je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, svome ummetu objasnio Sunnet i pojasnio ga svojim ashabima, a oni su džema'at, i oni su as-sawadul azam (glavno tijelo), a ta skupina i njeni sljedbenici su na istini.[20] - Pa, ko god bude oprečan ashabima Poslanika, sallAllahu ‘alejhi we sellem, u bilo kojoj stvari vjere, onda je takav upao u kufr (nevjerstvo).[21] ►● KOMENTAR ●◄ Ova vrsta izražavanja (onda je takav upao u nevjerstvo) - je često korišćena od strane autora, i ovakvo izražavanje se mora shvatiti na jedan od tri načina:
Priprema i Obrada www.tewhid.ucoz.net STUDIO-TEWHID- Autor: -Imam Berbehari, rahimehullah | |
| Views: 1298 | |
| Total comments: 0 | |
