Main » Articles » Sunnet

POJASNJENJE SUNNETA OD IMAMA EL BERBEHARI RAHIMAHULLAH-3Dio

TAČKA 22.

ويجوز من شاء الله ويسقط في جهنم من شاء الله ولهم أنوار على قدر إيمانهم.

I vjerujemo u Sirat (most) iznad Džehennema. Sirat će preći onaj kojem Allah to bude htio, i sa njega će pasti u Džehennem onaj kome to Allah bude htio. Ljudi će prednjačiti poput svjetla shodno veličini svoga imana. [1]

TAČKA 23.

والإيمان بالأنبياء والملائكة

I vjerujemo u Poslanike, i u meleke. [2]

TAČKA 24.

والإيمان بأن الجنة حق والنار حق وأنهما مخلوقتان الجنة في السماء السابعة وسقفها العرش والنار تحت الأرض السابعة السفلى وهما مخلوقتان قد علم الله تعالى عدد أهل الجنة ومن يدخلها وعدد أهل النار ومن يدخلها لا تفنيان أبدا بقاؤهما مع بقاء الله أبد الآبدين ودهر الداهرين .

I vjerujemo da je Džennet istina i stvaran, i da je Džehennem istina i stvaran, i u to da su oni već stvoreni[3]. Džennet se nalazi na sedmom nebu. Krov Dženneta je Arš. Džehennem se nalazi ispod sedme i najniže zemlje. Džennet i Džehennem su stvoreni. Allah Uzvišeni zna broj stanovnika Dženneta i one koji će ući u Džennet, i zna broj stanovnika Džehennema i one koji će ući u Džehennem. Nijedno od njih neće prestati postojati i ostaće zajedno sa Allahom vječno i zauvijek.

TAČKA 25.

وآدم عليه السلام كان في الجنة الباقية المخلوقة فأخرج منها بعدما عصى الله عز وجل

I Adem, 'alejhi selam, je boravio u trajnom i stvorenom Džennetu[4], ali je izveden iz njega nakon što je pogriješio  prema Allahu, Svemogućem, Uzvišenom.

TAČKA 26.

والإيمان بالمسيح الدجال .

I vjerujemo u Mesihi Dedždžala.[5]

TAČKA 27.

والإيمان بنزول عيسى ابن مريم عليه السلام ينزل فيقتل الدجال ويتزوج ويصلي خلف القائم من آل محمد صلى الله عليه وسلم ويموت ويدفنه المسلمون .

I vjerujemo da će Isa, 'alejhi selam, sin Merjemin biti spušten na zemlju. Biće spušten i ubiće Dedždžala[6], oženit će se i klanjat će iza vladara muslimana, čovjeka od porodice Muhammeda sallAllahu ‘alejhi we sellem[7], preselit će, i muslimani će ga ukopati. [8]

TAČKA 28.

والإيمان بأن الإيمان قول وعمل ونية يزيد وينقص يزيد ما شاء الله وينقص حتى لا يبقى منه شيء

I vjerujemo da je Iman: riječ, djelo i nijjet[9]. Povećava se i smanjuje. Povećava se koliko Allah bude htio, a smanjuje se sve dok od Imana ne bude ostalo ništa[10][11].

TAČKA 29.

وأفضل هذه الأمة والأمم كلها بعد الأنبياء صلوات الله عليهم أجمعين أبو بكر ثم عمر ثم عثمان هكذا روي لنا عن ابن عمر قال كنا نقول ورسول الله صلى الله عليه وسلم بين أظهرنا إن خير الناس بعد رسول الله صلى الله عليه وسلم أبو بكر وعمر وعثمان ويسمع بذلك النبي صلى الله عليه وسلم فلا ينكره ثم أفضل الناس بعد هؤلاء علي وطلحة والزبير وسعد بن أبي وقاص وسعيد بن زيد وعبد الرحمن بن عوف وأبو عبيدة عامر بنالجراح وكلهم يصلح للخلافة ثم أفضل الناس بعد هؤلاء أصحاب رسول الله صلى الله عليه وسلم القرن الأول الذي بعث فيهم المهاجرون الأولون والأنصار وهم من صلى القبلتين ثم أفضل الناس بعد هؤلاء من صحب رسول الله صلى الله عليه وسلم يوما أو شهرا أو سنة أو أقل من ذلك أو أكثر نترحم عليهم ونذكر فضلهم ونكف عن زللهم ولا نذكر أحدا منهم إلا بالخير لقول رسول الله صلى الله عليه وسلم إذا ذكر أصحابي فأمسكوا وقال سفيان بن عيينة من نطق في أصحاب رسول الله صلى الله عليه وسلم بكلمة فهو صاحب هوى .

Najbolji iz ovog ummeta nakon preseljenja Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem, je: Ebu Bekr, pa Omer, a nakon njega Osman. Ovako nam je prenešeno od Abdullaha Ibn Omera radijAllahu anhu, koji kaže:

'Uobičavali smo da govorimo, a Allahov Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, je bio među nama: 'Najbolji od ljudi je Ebu Bekr, pa Omer, pa Osman[12] – i nakon ovoga bi ućutali' - Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, je ovo čuo, i nije nam se usprotivio. [13]

Nakon njih (trojice) su: Alija, Talha, Zubejr, Sa’d Ibn Ebi Wekkas, Sa’d Ibn Zejd, 'AbdurRahman Ibn 'Awf i Ebu 'Ubejde 'Amir Ibn el-Džerrah. Svaki od njih je po svojim osobinama mogao da bude Halifa.

Nakon njih najbolji su ostali ashabi, prva generacija muslimana među koje je poslan (Poslanik), Muhadžiri i Ensarije, oni koji su klanjali i prema prvoj i prema drugoj kibli[14], nakon njih su oni koji su bili uz Poslanika: dan, nedjelju, mjesec, godinu, manje ili više od toga. Allahu dovimo da im se svima smiluje. Spominjemo njihove vrline, a ne spominjemo njihove greške i ne govorimo o nijednom pojedincu od njih osim lijepo, kao što Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, kaže:

'Kada se moji ashabi spomenu, sustegnite se' [15]

Sufjan Ibn Ujejjne[16] kaže:

'Onaj koji kaže i jednu riječ protiv ashaba - takav je novotar!'

TAČKA 30.

والسمع والطاعة للأئمة فيما يحب الله ويرضى ومن ولي الخلافة بإجماع الناس عليه ورضاهم به فهو أمير المؤمنين

I slušanje i pokoravanje imamima (vođama) u onome što Allah voli i sa čime je zadovoljan[17]. Onaj koji dođe na mjesto Halife konsenzusom muslimana, i oni budu zadovoljni njime[18] – takav je emirul mu'minin (vođa vjernika) [19].

TAČKA 31.

لا يحل لأحد أن يبيت ليلة ولا يرى أن ليس عليه إمام برا كان أو فاجرا

Nije dozvoljeno nikome da prenoći jednu noć misleći da nad sobom nema imama, bez obzira bio on (imam) pravedan ili nepravedan.

TAČKA 32.

والحج والغزو مع الإمام ماض وصلاة الجمعة خلفهم جائزة ويصلى بعدها ست ركعات يفصل بين كل ركعتين هكذا قال أحمد ابن حنبل .

Hadždž i džihad bivaju sa imamom. I klanjanje Džume iza njih je džaiz (dozvoljeno)[20], i nakon Džume se klanja šest rekata[21], gdje će se nakon svaka dva rekata predavati selam. I ovako kaže imam Ahmed Ibn Hanbel[22].

TAČKA 33.

والخلافة في قريش إلى أن ينزل عيسى ابن مريم عليه السلام

Hilafet pripada Kurejšijama[23] sve dok ne bude sišao Isa, sin Merjemin. [24]

TAČKA 34.

ومن خرج على إمام من أئمة المسلمين فهو خارجي قد شق عصا المسلمين وخالف الآثار وميتته ميتة جاهلية .

Onaj koji bude izašao (oružijem) protiv vođe muslimana - taj je Haridžija[25], i na takav način on razjedinjuje  muslimane i radi suprotno predajama, pa ako bi preselio na tome, njegova smrt je džahilijetska. [26]

TAČKA 35.

لا يحل قتال السلطان ولا الخروج عليه وإن جار وذلك لقول رسول الله صلى الله عليه وسلم لأبي ذر الغفاري اصبر وإن كان عبدا حبشيا وقوله للأنصار اصبروا حتى تلقوني على الحوض وليس من السنة قتال السلطان فإن فيه فساد الدنيا والدين .

Nije dozvoljena borba protiv sultana (vladara), pa čak i kada on tlači. Ovo je shodno riječima Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem, upućenim Ebu Zerru:

'Strpi se pa makar tvoj vođa bio crni Abesinjski rob' [27],

i riječi upućene ensarijama:

'Strpite se dok me ne budete susreli kod Hawda'. [28]

Nije Sunnet borba protiv sultana. To prouzrokuje uništenje vjere i dunjalučkih poslova. [29]

TAČKA 36.

ويحل قتال الخوارج إذا عرضوا للمسلمين في أموالهم وأنفسهم وأهليهم وليس له إذا فارقوه أن يطلبهم ولا يجهز على جريحهم ولا يأخذ فيهم ولا يقتل أسيرهم ولا يتبع مدبرهم .

Dozvoljeno je boriti se protiv Haridžija ako napadnu muslimanska imanja ili porodice[30], ali, ako se oni toga ostave i pobjegnu, onda ih ne treba goniti, niti njihove ranjene ubijati, niti ih napadati, niti im imovinu uzeti, niti zarobljenike ubiti, niti one koji su pobjegli goniti.

TAČKA 37.

واعلم أنه لا طاعة لبشر في معصية الله عزوجل .

Znaj, Allah ti se smilovao, da nema pokornosti stvorenju u griješenju prema Allahu, Svemogućem i Uzvišenom. [31]

TAČKA 38.

ومن كان من أهل الإسلام فلا تشهد له بعملخير ولا شر فإنك لا تدري بما يختم له عند الموت ترجو له رحمة الله وتخاف عليه ذنوبه لا تدري ما سبق له عند الموت إلى الله من الندم وما أحدث الله في ذلك الوقت إذا مات على الإسلام ترجو له الرحمة وتخاف عليه ذنوبه

Sljedbeniku Islama ne svjedočimo (kakav mu je završetak) na osnovu dobrog, niti lošeg djela, jer ne znaš kako će čovjek završiti prilikom smrti. Nadaš se Allahovoj milosti za njega, i bojiš se za njega zbog njegovih grijeha. Ti ne znaš šta mu je suđeno prilikom njegove smrti[32], obzirom da se on pokaje, i šta će mu Allah odrediti tada ako bude preselio na Islamu. Nadaš se Allahovoj Milosti za njega i bojiš se za njega zbog njegovih grijeha.

TAČKA 39.

وما من ذنب إلا وللعبد منه توبة.

Ne postoji grijeh od kojeg nema pokajanja.

TAČKA 40.

والرجم حق

I kamenovanje bludnika je istina. [33]

TAČKA 41.

والمسح على الخفين سنة

I potiranje mesha po mestwama je Sunnet. [34]

TAČKA 42.

وتقصير الصلاة في السفر سنة

I skraćivanje namaza na putovanju je Sunnet.

TAČKA 43.

والصوم في السفر من شاء صام ومن شاء أفطر

Po pitanju posta putnika, takav može da bira: ko hoće neka posti, a ko hoće neka jede. [35]

TAČKA 44.

ولا بأس بالصلاة في السراويل .

I nema smetnje da se klanja u odjeći od struka. [36]

TAČKA 45.

والنفاق أن يظهر الإسلام باللسان ويخفي الكفر بالضمير.

Nifaq[37] je ispoljavanje Islama sa jezikom, dok se u srcu skriva kufr (nevjerstvo).

TAČKA 46.

واعلم بأن الدنيا دار إيمان وإسلام

I znaj da je dunjaluk Darul Iman i Islam. [38]

TAČKA 47.

وأمة محمد صلى الله عليه وسلم فيها مؤمنون مسلمون في أحكامهم ومواريثهم وذبائحهم والصلاة عليهم

I među ummetom Muhammeda, sallAllahu ‘alejhi we sellem, postoje mu'mini i muslimani u pogledu propisa, nasljedstva, klanja životinja i dženaze namaza.

TAČKA 48.

ولا نشهد لأحد بحقيقة الإيمان حتى يأتي بجميع شرائع الإسلام فإن قصر في شيء من ذلك كان ناقص الإيمان حتى يتوب واعلم أن إيمانه إلى الله تعالى تام الإيمان أو ناقص الإيمان إلا ما أظهر لك من تضييع شرائع الإسلام

Međutim, mi nikom od muslimana ne svjedočimo pravi (potpun) iman, sve dok ne ispuni sva prava i dužnosti Islama. Ako nešto od toga zanemari, onda je njegov iman krnjav, sve dok se ne pokaje. Jedino je na Allahu, Uzvišenom, da sudi da li je  njegov iman potpun ili krnjav, osim kada u spoljašnjosti vidimo da on zanemaruje Islamske dužnosti.

TAČKA 49.

والصلاة على من مات من أهل القبلة سنة والمرجوم والزاني والزانية والذي يقتل نفسه وغيره من أهل القبلة والسكران وغيرهم الصلاة عليهم سنة

Klanjanje dženaze namaza svakom ko preseli kao sljedbenik kible je Sunnet[39]: bludniku i bludnici koji su ubijeni kamenovanjem, ili samoubici, drugim sljedbenicima naše kible, i pijanici, i drugima; klanjanje dženaze namaza njima je Sunnet.

TAČKA 50.

ولا يخرج أحد من أهل القبلة من الإسلام حتى يرد آية من كتاب الله عز وجل أو يرد شيئا من آثار رسول الله صلى الله عليه وسلم أو يصلي لغير الله أو يذبح لغير الله وإذا فعل شيئا من ذلك فقد وجب عليك أن تخرجه من الإسلام فإذا لم يفعل شيئا من ذلك فهو مؤمن ومسلم بالاسم لا بالحقيقة.

Niko od sljedbenika kible ne izlazi iz Islama sve dok ne bude odbio ajet iz Knjige Allaha, Silnog i Veličanstvenog, ili bude odbio nešto od vjerodostojnog Sunneta Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem, ili se bude klanjao ili prinio žrtvu nekom drugom mimo Allahu[40].  Ako bude učinio nešto od toga, onda ti je vadžib (obaveza) da ga izvedeš iz Islama[41]. A ako ne bude radio nešto od ovoga, onda je on kod tebe mu'min i musliman po imenu[42], pa čak i da on to nije u suštini[43].

TAČKA 51.

وكل ما سمعت من الآثار شيئا مما لم يبلغه عقلك نحو قول رسول الله صلى الله عليه وسلم قلوب العباد بين إصبعين من أصابع الرحمن عز وجل وقوله إن الله ينزل إلى السماء الدنيا وينزل يوم عرفة وينزل يوم القيامة وإن جهنم لا يزال يطرح فيها حتى يضع عليها قدمه جل ثناؤه وقول الله تعالى للعبد إن مشيت إلي هرولت إليك وقوله خلق الله آدم على صورته وقول رسول الله صلى الله عليه وسلم رأيت ربي في أحسن صورة وأشباه هذه الأحاديث فعليك بالتسليم والتصديق والتفويض والرضا ولا تفسر شيئا من هذه بهواك فإن الإيمان بهذا واجب فمن فسر شيئا من هذا بهواه ورده فهو جهمي

Svaki pojedinac mora prihvatiti, potvrditi i izvršiti tefwid[44], sve ono u predajama koje neko čuje ali to ne mogne u potpunosti shvatiti, kao što su riječi Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem:

'Srca robova su između dva Prsta[45] od Prstiju[46] Allaha, Uzvišenog'[47],

i riječi:

'Allah, Uzvišeni, se spušta na dunjalučko (najniže) nebo..' [48],

i riječi:

'Allah se spušta na dan 'Arefata' [49],

i riječi:

'Allah će doći na Sudnjem danu' [50],

i riječi:

'Džehennem će se neprestano puniti njegovim stanovnicima sve dok Allah, Uzvišeni, ne stavi Svoje Stopalo u njega' [51],

 i takođe riječi Allaha, Uzvišenog, upućene njegovim robovima:

'Moj robe, ako mi budeš došao hodeći, Ja ću prema tebi trčeći' [52],

i riječi:

'Allah Uzvišeni je stvorio Adema ‘alejhi sellam, u Svome liku' [53],

i riječi Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem:

'Vidio sam svoga Gospodara u najljepšem liku' [54] – i sve slične riječi ovima.

Ovakve tekstove nemoj tumačiti na osnovu svojih osjećanja i strasti, jer je u ovo obaveza vjerovati. Onaj koji nešto od ovoga bude protumačio prema svom mišljenju ili takav tekst bude odbio - takav je Džehmijja. [55]

TAČKA 52.

ومن زعم أنه يرى ربه في دار الدنيا فهو كافر بالله عز وجل.

I onaj koji bude tvrdio da je na dunjaluk vidio Allaha - takav je nevjernik u Allaha, Svetog i Uzvišenog. [56]

TAČKA 53.

والفكرة في الله بدعة لقول رسول الله صلى الله عليه وسلم تفكروا في الخلق ولا تفكروا في الله فإن الفكرة في الرب تقدح الشك في القلب .

Duboko razmišljati o Allahu je novotarija, shodno hadisu Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem:

'Razmišljajte o stvorenjima, a nemojte razmišljati o Allahu' [57] – jer razmišljanje o Allahu ubacuje sumnje u srce.

TAČKA 54.

 

[1] Allah kaže:

وَإِن مِّنكُمْ إِلَّا وَارِدُهَا كَانَ عَلَى رَبِّكَ حَتْمًا مَّقْضِيًّا 71. ثُمَّ نُنَجِّي الَّذِينَ اتَّقَوا وَّنَذَرُ الظَّالِمِينَ فِيهَا جِثِيًّا 72.

"I svaki od vas će do njega stići! Gospodar tvoj se sigurno tako obavezao! Zatim ćemo one koji su se grijeha klonili spasiti, a zulumćare ćemo da u njemu na koljenima kleče ostaviti." (Al-Merjem, 72)

[2] Allah kaže:

شَهْرُ رَمَضَانَ الَّذِيَ أُنزِلَ فِيهِ الْقُرْآنُ هُدًى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَاتٍ مِّنَ الْهُدَى وَالْفُرْقَانِ فَمَن شَهِدَ مِنكُمُ الشَّهْرَ فَلْيَصُمْهُ وَمَن كَانَ مَرِيضًا أَوْ عَلَى سَفَرٍ فَعِدَّةٌ مِّنْ أَيَّامٍ أُخَرَ يُرِيدُ اللّهُ بِكُمُ الْيُسْرَ وَلاَ يُرِيدُ بِكُمُ الْعُسْرَ وَلِتُكْمِلُواْ الْعِدَّةَ وَلِتُكَبِّرُواْ اللّهَ عَلَى مَا هَدَاكُمْ وَلَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ

''Poslanik vjeruje u ono što mu se objavljuje od Gospodara njegova, i vjernici, svaki od njih vjeruje u Allaha, i meleke Njegove, i Knjige Njegove, i poslanike Njegove: "Mi među poslanicima Njegovim ne pravimo podjelu!" i govore: "Čujemo i pokoravamo se. Molimo Te za oprost, Gospodaru naš, i Tebi se vraćamo!" (Al-Baqara, 285)

[3] Hadis o isra i mi’radžu pokazuje prisustvo i postojanje Dženneta i Džehennema. Spominje se u Buharijinom i Muslimovom Sahhihu. Djelo Raf’ul-Astaar od Ameera as-San’anija je izvanredna knjiga koja odgovara onima koji kažu da će Džehennem jednom da se ugasi.

Muatezile kažu da Džennet i Džehennem trenutno ne postoje, već da će biti tek stvoreni, i kažu: 'Kakva je fajda da oni sad postoje?' - a mi im na ovo odgovaramo: 'Kako nema fajde?! Gdje su sada hurije, gdje su duše vjernika u berzahu gdje se naslađuju, gdje su duše šehida za koje je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao da se nalaze u prsima zelenih ptica koje se naslađuju u Džennetu. Zar nije korist kada znamo da se Džennet svakim danom priprema i uljepšava, i da svaki vjernik sebi zasadi palmu u Džennet riječima SubhanAllahi we bi hamdihi, itd..

[4] Postoji razlilaženje među učenjacima ehlu sunneta, u kojem je to Džennetu Adem 'alejhi selam, boravio. Jedni kažu da je boravio u Džennetu koji je vječan i kojeg je Allah stvorio i pripremio za stanovnike Dženneta, pa je iz toga Dženneta on spušten na zemlju. Dok drugi kažu da je to Džennet koji je bio na dunjaluku, pa je iz toga Dženneta udaljen Adem, 'alejhi selam. (Pogledaj nešto više o ovome u djelu 'Vodič ka Džennetu' od Ibn Kajjima, djelo koje je prevedeno na našem jeziku).

[5] Dedžal u arapskom jeziku dolazi od riječi dedžl što znači: laž, a Dedžal podrazumijeva da je to: čovjek koji je veliki lažac. Mesih je zbog toga što će biti njegovo desno oko mensuha: (ravno, ćoravo) kao što kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Biće mensuha (ćoravog, ravnog) oka u desno oko, a vaš Gospodar nije ćorav'. Ovaj hadis je ujedno i dokaz ehlu sunnetu wel džema’atu da Allah ima Oči, a One ne sliče ničemu.

Dedžal je najveća fitna koja će se pojaviti od vremena Adema, 'alejhi selam, pa sve do Sudnjeg dana, kako nas je to obavijestio Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem. Na zemlji će boraviti četrdeset dana, s tim što će prvi dan trajati godinu dana, a drugi dan mjesec dana, treći dan nedjelju dana, a ostali dani će biti kao normalni dani koje mi znamo.Tvrdiće da poziva ka dobru, a kasnije će tvrditi da je on Bog. Nema mjesta u koje neće doći (osim Mekke i Medine) i Allah će mu dati moći da usmrti čovjeka, a nakon toga da ga oživi, i narediće zemlji da nešto iz nje proklije pa će proklijeti, narediće kiši da padne pa će ona pasti. Dedžal je drugi od velikih predznaka Sudnjeg dana.

Od mnogo hadisa koji govore o Dedždžalu tu je hadis kojeg bilježi imam Buharija u svome Sahhihu od Enesa radijAllahu ‘anhu, da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Nijedan poslanik nije poslan, a da nije upozorio na jednookog lažova (Dedždžala). Pripazite se! On je slijep u jedno oko, a vaš Gospodar to nije! Između njegovih očiju će biti ispisano: 'Kafir''

[6] Isa, 'alejhi selam, će ubiti Dedžala, slomiće krst i ubiće svinju.

[7] Biće od potomaka Fatime, radijAllahu anha.

[8] Sve ovo je zabilježeno u vjerodostojnim hadisima i mnogi od njih su spomenuti od strane Ibn Kesira u njegovom Tefsiru 159 ajeta Sure En-Nisa. Pogledati i hadise kod Buharije i Muslima.

[9] Negdje se spominje i Isabe, a Isabe je isto djelo.

[10] U Iman spada pet stvari: riječi srca  (tasdiq (potvrda ispravnosti)  i  jeqin (ubjeđenje)), riječi jezika  (izgovaranje šehadeta...), djela srca  (tewequl, strah, nada, treperenje srca kada se Allah spomene...), djelo jezika  (zikr, naređivanje na dobro a odvraćanje od zla, pozivanje u islam, savjetovanje...), djela vanjskih organa  (namaz, zekat, hadž, džihad, dawa, odlazak u posjetu rodbini...). - Sve ovo je ono što kaže Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Iman se sastoji od sedamdeset i nekoliko stepenova. Najveći od njih je La ilahe illAllah a najniži otklanjanje smetnje sa puta, a i stid je dio imana'.

El-Laliki bilježi u Šerh Usool I’tiqaad Ahlis-Sunnah (5/958/no.1737), da ‘Abdur-Rezzaq (as-San’aanee) kaže: 'Sreo sam sedamdeset šejhova, među kojima su Muamer, Ewzai, Sewri, Welid ibn Muhammed el Kurejši, Jezid Ibn Saib, Hamad Ibn Salamah, Hammad Ibn Zejd, Sufjan ibn Ujejne, Šuajb Ibn Harb, Wekia el Džerrah, Malik ibn Enes, Ibn Ebi Lejl, Imail ibn Ajaš, Welid ibn Muslim, i one koje nisam imenovao, svi su oni govorili: 'Iman je riječ i djelo, povećava se i smanjuje'

Abdulah Ibn Ahmed bilježi u svome Sunnenu br.612: 'Moj otac (Ahmed Ibn Hambel) mi je prenio: 'Ebu Seleme el Huzai prenosio nam je: 'Malik, Šerik, Ebu Bekr ibn Ajaš, AbdulAziz Ibn Seleme, Hamad ibn Seleme i Hammad Ibn Zijad kažu: 'Iman je ubjeđenje, izgovor i rad organima'

El Lalikai bilježi (5/959/br.1740) da je Uqbe ibn Alqame rekao: 'Pitao sam Ewzaia o imanu: Da li se povećava?, reče: 'Da, sve dok ne bude poput planine!', rekoh: 'Da li se smanjuje? reče: 'Da, tako sve dok od njega ne ostane ništa!'

Od dokaza koje Islamski učenjaci navode vezano za to da se iman povećava su 173 ajet Sure Ali ‘Imran, 4 ajet Sure Feth i 124 ajet Sure Tewbe.

Po pitanju popuštanja u mes'esli Imana, postoje tri skupine, a najgori od njih su:

  1. Džehmije - koji kažu da je dovoljna samo spoznaja u srcu.
  2. Keramijje - sljedbenici Muhammeda Ibnul Kerama es Sidžistanija, koji su rekli da je dovoljno da samo kažeš riječima.
  3. Murdžije faqihi (murdžije pravnici) - među koje spada Ebu Hanife i učenjaci sa područja Iraqa, koji su rekli da djela ne ulaze u iman.

[11] Ovo nije tačno, osim ako autor nije mislio na nevjernika, a ako je mislio da se sa griješenjem iman smanjuje sve dok ne ostane ništa, onda to ne, već mi vjerujemo da koliko god da vjernik čini grijehe, pri njemu ostaje trunka imana i vjernik sa griješenjem ostaje u islamu sve dok ne bude ohalalio grijehe.

[12] Ako bi neko rekao da je Alija, radijAllahu anhu, bolji od Osmana, radijAllahu anhu, takvog nebi smatrali novotarom, niti fasiqom, jer postoje neki učenjaci koji su tako rekli, a bilo je i od ashaba koji su tako rekli. Tako je prenešena jedna predaja od Ebu Hanife da je rekao da je Alija bolji od Osmana, radijAllahu anhu. A što se tiče toga da neko dođe i kaže da je Alija, radijAllahu anhu, zaslužniji Hilafeta, onda je to problem, i za to kažemo da je novotarija, odnosno, zaslužnost Hilafeta jeste onakva kakva je i bila: Ebu Bekr, Omer, Osman, pa Alija. Takođe još kažemo da je ispravno da je Osman, radijAllahu anhu, bolji od Alije, radijAllahu anhu.

[13] Zabilježio ga je Buharija, Ahmed u Fadaailus-Sahaabah, br.570 i u Es-Sunne od ‘Abdullaha ibn Ahmeda, str.574-578.

[14] Ovo je mišljenje imama Berbeharije, i to je jedno od mišljenja. Međutim, ispravno je drugo mišljenje, a to je da su svi ashabi, radijAllahu anhu, koji su prihvatili islam do Sulhul Hudejbijje (Ugovora na Hudejbijji) najbolji muslimani nakon navedenih deset. Nakon njih slijede oni koji su u međuvremenu prihvatili islam, odnosno, između Hudejbijje i oslobađanja Mekke, a od njih je Halid Ibn Welid, a nakon njih je treća skupina, a to su oni koji su prihvatili islam nakon oslobađanja Mekke, poput Ebu Sufjana, Ikrime sina Ebu Džehla itd.. Nakon ovih su svi oni koji su se družili i povjerovali Poslaniku, sallAllahu ‘alejhi we sellem, pa makar i jedan dan. Za sve njih dovimo Allahu Uzvišenom, spominjemo njihovu dobrotu, a sustežemo se i ne spominjemo njihove greške, suprotno rafidijama (Šijama) koji ih psuju i vrijeđaju.

Kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Kada se spomenu moji ashabi - sustegnite se'

Kaže Sufjan Ibn Ujejne: 'Onaj koji bude spomenuo bilo šta loše o ashabima Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem, takav je onaj koji slijedi svoje strasti (novotar)'

[15] Hadis je sahih, bilježi ga Tirmizi od Ibn Mes’uda, a on od Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem. Pogledaj Silsilatul-Ahaadeeth as-Saheehah, br.34, od šejh Albanija.

[16] Poznati tabi-tabbin, rođen 107, a preselio 198 h.g. u Mekki.

(U štampanom izdanju knjige, nakon govora Sufjana, se nalazi: Rekao je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Moji ashabi su poput zvijezda; koju god da slijediš, bićeš upućen' - ova predaja je izmišljena. Pogledaj Silsilatul-Ahaadeeth ad-Da’eefah, br.58, i Opis Poslanikovog namaza od šejh Albanija.

[17] Kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Obaveza muslimanu je da se pokorava u onome što voli i u onome što ne voli, osim kada mu bude naređeno griješenje - onda nema pokornosti i poslušnosti'

Kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Ko mi se pokori pokorio se Allahu, ko se prema meni bude ogriješio ogriješio se prema Allahu, a onaj koji se bude pokorio emiru (vođi) - pokorava se i meni, a ko bude nepokoran emiru - taj je neposlušan prema meni'

[18] Pravo na biranje Halife imaju učenjaci i ljudi od ugleda koji imaju uticaj u društvu, oni se zovu: Ehlul abd we šura, ili: Ehlul hal we šura).

[19] Biranje Halife biva na više načina:

  1. Da muslimani izaberu sebi Halifu, ali ga ne biraju u islamskom društvu.
  2. Da prethodni Halifa ostavi oporuku ko će nakon njega biti Halifa.
  3. Da se na silu dovede Halifa, praveći udar, izabirajući, odnosno, dovodeći Halifu na vlast, međutim izlazak protiv vladara koji je trenutno na vlasti biva uz tri uslova:
    1. Da vladar protiv kojeg se izlazi bude nevjernik u Allaha jasnim i očitim kufrom, kao što kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: '..osim kada budete vidjeli jasan kufr kod njega onda imate dokaz kod Allaha'.
    2. Da ima drugi zamjenik musliman, a da je adekvatan za tu poziciju.
    3. Da postoji snaga i moć da se može zbaciti taj vladar sa prijestolja, tj., sa mjesta Halife - i o ovome govori u detalje Ibn Hadžer u svome Fethu.

[20] Ubejdullah Ibn Adi Ibn Hijar bilježi: 'Otišao sam kod Osmana (radijAllahu ‘anhu), u vrijeme kada je bio okupiran pa mu rekoh: 'Ti si vladar muslimana i vidiš šta te je zadesilo. Nas u namazu predvodi imam koji je od pobunjenika i strah nas je da nismo zbog toga grješni?!. Osman radijAllahu ‘anhu, mu reče: 'Namaz je najbolje djelo koje se može učiniti, pa kada ljudi čine dobra djela, čini i ti dobro sa njima. A kada čine zlo, kloni se toga zla!'. (Buharija)

[21] Ovo je jedna predaja od imama Berbeharije, a ispravno je četiri rekata u džamiji, ili četiri rekata kući, a u drugoj predaji: četiri rekata u džamiji, ili dva rekata kući, i između svaka dva rekata se predaje selam.

[22] Abdullah ibn Ahmed ibn Hambel bilježi u svojoj Masail br.446: 'Upitao sam svoga oca koliko rekata treba da se klanja nakon džume namaza?', pa mi reče: 'Ako hoćeš klanjaj četiri, ako hoćeš šest, predajući selam na svaka dva rekata; ja lično to preferiram, ali ako klanjaš četiri ne smeta'.

Ebu Dawud bilježi u svojoj Mesail str.59, kaže: 'Čuo sam Ahmeda ibn Hambela da kaže: 'Što se tiče klanjanja poslije džume, onaj koji klanja četiri rekata nakon džume dobro je. Ako klanja dva rekata dobro je, i ako klanja šest rekata dobro je'

[23] Kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Vođstvo muslimana pripada Kurejšijama, sve dok budu uspostavljali vjeru' – ovo se podrazumijeva ako muslimani imaju priliku da biraju Halifu, a u situaciji kada se svrgava sa vlast, ili kada se Halifa postavlja na vlast zbog vasijeta (oporuke prethodnog Halife) onda to nije tako.

[24] Mu’awija prenosi da je Allahov Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Ova stvar (hilafet) ostaje plemenu Kurejš. Niko neće ustati protiv njih a da ga Allah neće strmoglaviti na lice, sve dok ne uspostave vjeru!'. (Buharija)

[25] Haridžije su skupina koja se pojavila u vrijeme Alije radijAllahu ‘anhu. Oni su se odvojili od njegove vojske i postali rak novotarije tekfira (proglašavanja muslimana nevjernicima). Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, je u mnogim verodostojnim hadisima upozorio na njih: 'Haridžije su psi u Džehennemu!'. (Bilježi ga Ahmed u svome Sahihu).

Obaviješteni smo da će se oni pojavljivati sve do Sudnjeg dana, rekavši: 'Grupa koja će se pojaviti i učiće Kur’an, ali on neće prelaziti njihove vratove. Svaki put kada se pojave biće sasječeni, sve dok se Dedždžal ne pojavi među njima'. (Bilježi ga Ibn Madže i hadis je hasen. Pogledati Silsilatul-Ahaadeeth as-Saheehah (br.2455).

[26] Pogledati hadis koji prenosi Ibn Abbas radijAllahu ‘anhu, spomenut u fusnoti pod brojem dva.

[27] Ovaj hadis je imam Berbehari citirao u prenešenom značenju, a text hadisa glasi: 'Oporučio mi je Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, da slušam i da se pokoravam pa makar to bilo i crnom Abesinjskom robu'. Bilježi ga Muslim.

[28] Bilježi ga Buharija.

[29] Huzejfe radijAllahu ‘anhu, prenosi u dugačkom hadisu da je Allahov Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Doći će vladari koji neće slijediti moju uputu i moj Sunnet. Među njima će biti ljudi koji imaju srca šejtana u tijelima ljudi'. On Huzejfe upita: 'Ako to doživim šta da radim tada, o Allahov Poslaniče?', odgovori mu: 'Slušaj i pokoravaj se vladaru, pa makar te bičevali po leđima i oduzeli ti imetak, ti i dalje slušaj i pokoravaj se!'. (Bilježi ga Muslim).

El Halal prenosi u es-sunneh, br.87, da im je Ebu Bekr rekao: 'Čuo sam Ebu Abdullaha (Imama Ahmeda) da naređuje da se izbjegava krvoproliće i čvrsto je zabranjivao pobune'.

[30] Kaže Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem: 'Nema pokornosti stvorenju u griješenju prema Allahu Uzvišenom'. Prema predaji Buharije.

[31] On kaže: 'Pokoravanje je samo u dobru'. (Bilježi ga Buharija i Muslim).

Takođe kaže: 'Slušanje i pokoravanje je vezano za ono što voliš i što ne voliš, sve dok to što ti se naređuje nije grijeh. Ako ti se naredi grijeh, onda nema slušanja i pokoravanja' (Buharija, Muslim i Ebu Dawud).

[32] Miqdad ibn Eswed radijAllahu ‘anhu, kaže: 'Ne kažem ništa dobro ili loše o osobi sve dok ne vidim na čemu će skončati, nakon što sam čuo od Poslanika sallAllahualejhi we sellem, šta je rekao. Upitaše: 'A šta je to rekao?', odgovori: 'Čuo sam Allahovog Poslanika sallAllahu ‘alejhi we sellem, da kaže: 'Srce sina Ademovog je prevrtljivo više nego što je prevrtljivo ono što se kuha u vrelom loncu'. (Ahmed, Hakim i Ibn Ebi Asim u Es-Sunne, br.226. Šejh Albani kaže da je sahih u Sahihul Džami, br.5023)

Enes radijAllahu ‘anhu, prenosi da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Nemoj biti oduševljen djelima nikoga sve dok ne vidiš na čemu će preseliti' (Bilježi ga Ahmed i Ibn Ebi Asim u Es-Sunne, 347-353, a šejh Albani kaže da je sahih u Silsilatul-Ahaadeeth as-Saheehah, br.1334).

[33] Ovo se odnosi na kamenovanje muškarca i žena koji imaju bračnog druga, a počine blud. - Ubade Ibn Samit prenosi da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao: 'Prenesite od mene, prenesite od mene: Allah je našao izlaz za ove (žene). Kada neoženjen muškarac počini blud sa neudatom ženom, izbičujte oboje sa sto udaraca i protjerajte ih godinu dana (iz toga mjesta). A ako to počini oženjen muškarac sa udatom ženom, onda trebaju biti bičevani sa sto udaraca i kamenovani do smrti'. (Muslim).

[34] Ovo je poseban odgovor Šijama, jer oni negiraju to, i pored toga što su predaje o tome mutewatir, čak šta više, broj ashaba, radijAllahu anhu, koji prenose ove mutewatir predaje je veći od broja ashaba koji prenose Kur’an.

El-Lalikai bilježi u Šerhu Usul itiqadi ahlu sunne (1/br.314,str,152) da je Sufjan Sewri rekao u 'Aqida koja je prenešena od Šuajba Ibn Harba': 'O Šuajb Ibn Harb! Ono što sam ti napisao neće te okoristiti sve dok ne budeš potirao po mestwama bez da ih skidaš sa nogu, i to je bolje za tebe nego pranje nogu..'

[35] Šejhul Islam Ibn Tejmijje kaže u Medžmul Fetawa (25/209): 'Što se tiče puta pri kojem namaz može da se krati, dozvoljeno je da se ne posti i da taj dan posta napostiš kasnije, po slaganju svih učenjaka. Ne postenje je dozvoljeno putniku po slaganju učenjaka, bilo da je osoba sposobna ili ne da taj post podnese, bilo da mu je post težak ili ne, čak i ako je putnik u hladu, bilo da ima dovoljno vode i onih koji će da ga posluže, svakako mu je dozvoljeno da ne posti i da krati namaze. Onaj koji bude rekao da je ne postenje dozvoljeno samo onima koji to ne mogu da podnesu, od njega se traži da se pokaje zbog toga što govori. Ili će se pokajati ili će se ubiti zbog toga! Čak šta više, onaj koji bude napadao onoga koji ne posti, jer je putnik i od njega se traži da se pokaje!'

[36] Ovo autor spominje zbog toga što su se (u njegovo vrijeme) pojavile sekte koje to ne dozvoljavaju. Nema zapreke da odjeća u namazu bude odvojena, tj., kao što su izar i rida, isl..

[37] Nifaqa (licemjerstva) je dvije vrste:

  1. Nifaq u ubjeđenju: Ovo je ono što autor ovdje cilja i spominje. Ova vrsta nifaqa izvodi čovjeka iz vjere.
  2. Nifaq u djelu: Ovo prouzrokuje da osoba ima osobinu licemjera, npr: laže, krši obećanje, pronevjeri kada mu se povjeri, ponaša se bezobrazno kada se svađa i krši ugovoreno. Ova vrsta jeste opasna, ali osobu ne izvodi iz Islama, ali vremenom ga vodi ka tome.

[38] Ovo se odnosi na javno učenje ezana i nošnje hidžaba - takva zemlja se zove Darul iman i Darul islam, i na ovo upućuje hadis u kojem se kaže da kada bi Poslanik, sallAllahu ‘alejhi we sellem, htio da napadne neki narod sa vojskom, on bi sačekao, pa ako bi se čuo ezan nebi napao, a ako se ezan nebi čuo napadao bi. Većina učenjaka smatra da je danas naša planeta zemlja podijeljena na: Darul-Islam i Darul-kufr. (Ovdje možda treba spomenut i drugo mišljenje u vezi kad je to zemlja Darul Islam, a kad nije)

[39] Ovdje spadaju i bludnik, bludnica, samoubica ili ubica, pijanica, itd., a neki od učenjaka kažu da će im se klanjati, ali im neće klanjati ugledni ljudi u tome mjestu, gradu ili selu - i ovo je -inšaAllah- ispravno mišljenje.

[40] Takođe, upućivanje bilo kojeg ‘ibadeta drugome mimo Allahu. Primjer tome jeste tawaf oko grobova, upućivanje dove mrtvima, traženje šefa'ata (posredništva) od njih ili olakšanje od mrtvih. Ako osoba uradi nešto od ovoga iz neznanja, oni koji imaju znanje treba da ga poduče da je to širk i da uspostave dokaz nad njime tako da ga on razumije, ali, ako on i dalje arogantno odbija i nastavlja da radi širk, onda je on napustio Islam (Mislim da ovdje treba ubacit govor iz knjige Opravdanje neznanjem).

[41] Kaže Kadi Ijjad: 'Konsenzus je da onaj koji ne bude proglasio Kršćane ili Židove nevjernicima - takav je nevjernik'

[42] Osnova je zaštićenost krvi i imetka onome koji se okreće ka Kibli (klanjajući naš namaz) ili kaže da je Musliman.

[43] Onaj koji bude ispunio sve vadžibe (obaveze) i ne bude radio harame - onda za njega kažemo da je on mu’min u stvarnom značenju.

[44] Tafwid: Prve generacije (selef) nije kopao u suštinu 'Kakva su to Allahova svojstva'. Znanje o tome ima samo i jedino Allah. A što se tiče Eša'rija i drugih, kod njih je 'tefwid' da vjeruju da Allahova Svojstava koja su spomenuta ne ukazuju na to u tome smislu. Kod njih su ajeti o Allahovim Svojstvima mutešabih (nejasni) tj., to im je nejasnog značenje, s toga o njima (svojstvima)  ne znaju ni Poslanik i njegovi ashabi. Ovo je potpuno pogrešno! Pogledaj Risaalah ‘Alaaqaatul-Ithbaat wat-Tafweed bi Siffat Rabbil-‘Aalameen od Dr. Ridaa Mu’tee i šejha AbdulAziza Ibn Bazza, rahimehullah, koja je odgovor As-Saboniu, str.8-14).

[45] Ovo ne znači da naše srce dotiču Allahovi Prsti - to bi bila akida hullula, tj., akida panteista (utelovljenja), a to je kufr (nevjerstvo – ovo sam dodao). Kažu islamski učenjaci da kada dođe riječ između, da to mora biti dodirnuto, kao što se kaže u ajetu: We sahare sahabu bejne semai wel ard (ne znam đe je ovaj ajet) 'Allah Uzvišeni, je potčinio oblake između nebesa I zemlje'.

[46] Za zanačenje ovoga hadisa su učenjaci rekli da sve dok čovjek bude neprestano činio dobra djela nalazit će neprestano nagradu od Allaha Uzvišeni, za ta djela.

[47] Bilježi Muslim.

[48] Hadis o Allahovom spuštanju je vjerodostojan i dolazi sa više puteva. Pogledaj Buhariju i Muslima.

[49] Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, kaže: 'Allah se spušta na dan 'Arefata na najniže nebo i hvali stanovnike zemlje kod meleka'. (Bilježi Ibn Mende u Et-Tewhidu 147/1. Lanac prenosioca ovog hadisa je slab, kao što je rečeno u Silsiletu daife, br.679, šejh Albanija. Međutim, vjerodostojno je prenešeno da je ovo govor od Umu Seleme kojeg bilježi Ed-Darimi u ar-Radd ‘alal-Jahmiyyah, Darekutni u an-Nuzool (95,96) i Lalekai br.768, ali se prepisuju da je Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, to rekao pošto Umu Seleme nije mogla to da zna osim da joj je to Poslanik sallAllahu ‘alejhi we sellem, rekao.

[50] Bilježi se u ar-Radd ‘alal-Jahmiyyah od Darimija, str.72.

Allah, Uzvišeni, kaže:

وَجَاء رَبُّكَ وَالْمَلَكُ صَفًّا صَفًّا

"i kada dođe Gospodar tvoj, a meleki budu sve red do reda" (Al-Fagr, 22)

[51] Buharija i Muslim.

[52] Bilježi Buharija. Za značenje ovog hadisa su učenjaci rekli da sve dok čovjek bude neprestano činio dobra djela nalazit će neprestano nagradu od Allaha za ta djela.

[53] Bilježi ga Muslim i Ibn Ebi Asim u Sunnenu. Pojašnjenje ovog hadisa od šejha Hammada el Ensarija možeš naći u Kitaabus-Sifaat od Darekutnija, str.58, provjereno od Dr. ‘Alee Naasir Faqiha. U ovome hadisu je potvrda da Allah ima izgled, ali taj izgled nije ničemu sličan.

[54] Musned Ahmeda (1/285 i 290) i Ibn Ebi Asim u Sunnenu, a šejh Albani kaže da je sahih, i još spominje: 'ovo je bilo u snu kao što na to ukazuje način izražavanja u hadisu'. Pogledaj Sunne br.1117 od Abdullaha Ibn Ahmeda.

[55] Džehmijje: oni negiraju Allahova svojstva, slijedeći stope Džehma ibn Safwana i njegovog učitelja Džada Ibn Dirhema, i jedan i drugi su pogubljeni zbog svoga otpadničkog govora.

[56] Ovo važi za onoga koji bude tvrdio da je vidio Allaha na javi, a ne u snu. Ovdje se vjerovatno cilja na extremne sufije i one koji tvrde da je Allah unutar Svojih stvorenja i da je moguće sjediniti se sa Allahom, ili da sve što postoji jeste Allah, ili onima koji tvrde da uzimaju znanje i inspiraciju direkto od Allaha. - Hvaljen neka je Allah i Uzvišen iznad toga i daleko on onoga što oni govore.

[57] Bilježi ga u ovome značenju Abush-Shaikh in al-‘Azamah (no.5) i Ebu-Qaasim al-Asbahaanee u at-Targheeb (2/73, 174) preko merfu predaje Ibn Abbasa radijAllahu ‘anhu, čiji je lanac slab. Međutim, dokaz je u hadisu ‘Abdullaha ibn Sallaam u merfu formi zabilježeno od Abu Nu’ayma u al-Hili (6/66-67), i doseže nivo hasena. Slabiji je dokaz da je predaja slaba. Prema Silsilatus-Saheehah (br.1788).

Razmišljanje koje je spomenuto kao zabranjeno jeste pokušavanje da dokučiš Allaha pitajući se 'Kako? i Zašto?'. Hadis se koristi kao dokaz protiv onih koji tvrde da je prva naredba na čovjeku da sumnja, pa da moraš mozgati i duboko razmišljati. Međutim, nije zabranjeno razmišljati o Allhovom stvaranju, Njegovoj vlasti, milosti koju je spustio, o Njegovim imenima i svojstvima.

 

Priprema i Obrada www.tewhid.ucoz.net
  
Iz knjige:Šerhu Sunne - Pojašnjenje Sunneta

STUDIO-TEWHID-
https://www.facebook.com/studio.tewhid

 Autor: -Imam Berbehari, rahimehullah

Category: Sunnet | Added by: studio-tewhid (2014-04-07)
Views: 811 | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Name *:
Email *:
Code *:
NAMAZ
Facebook-tewhid
kur'an
tags